Учитељ

4 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

власно место. Спорови међу њима поницали су онда, кад се није гледало на тај потребни размештај, кад се рађање теорије убрзавало или се опет с друге стране уопће омеђавало. Теорија, и пракса, цењени с тога становишта, нису појмови противни, непријатељски, већ су пре зависни, то су корелати, који један другог траже и допуњују; о њима не сме владати девиза „алш-ашје“ већ „е1!-еђ,“ не „ или-или“ већ уједно и друго.“ | На питање: „Шта је педагогика 2“ може се дакле просто одговорити, да је педагогика, теорија или -наука о педагогији, о васпитању деце, о упућењу младежи — наука о васпштању. То је првобитни разумљиви значај те речи, при којем предмет и појаву назива можемо историјски пратити, јер су из познатог историјског доба. Под васпитањем пак или упућивањем подразумевамо смишљено и сређено утецање човека савршена, — васпитача, учитеља, — на ч0века мање савршена (васпитника, ђака, на „младеж“) за извесним разно истакнутим сврхама. Употребљава, ли се реч „педагогика« и њени деривати — педагошки ит. А. — и на другом месту, врши се то у смислу ширем или преносном, кад се хоће уопће да назначи неко утецање једне стране на другу и то у корист те стране. Обично се модификују оба главна појма, субјект и објект васпитања, разноврсним тропским изразима, као на пример у пареци: „страшни удари сулбине васпитали су тај народ.“ Сличне модификације „васпитања“ рашириле су се на најразноврсније струке, тако да се обим педагогике прекомерно раширио. Мимо све те узгредне значаје, нарочито је потребно истаћи онај првобитни, као што је горе речено, да је она упут за васпитање младежи. Али још даље потребно је одредити обим педагогике у садашњем смислу. Појам „дете,“ „младеж“ није одређен ; кад почиње „дете,“ „младеж“ Очевидно још у првом прозорју живота, а у истини то прозорје можемо пратити до рођења, па, шта више, чак и до оплођења, и по том би

“