Учитељ

226 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

свест. може добити само једно осећање или једну представу, онда и у том идеалном случају ми не би могли, по сили основног својства, свести, њезине ритмичности, добити непрекидно осећање: ово би представљало правилна колебања у својој јачини и јасности, нестајало би га и опет ве у свести појављивало.

Да ли би могла у том уображеном случају дуго постојати свест 8 таким мепрекиданостима, или би се само свест прекраћивала ето питања, које није лишено чак ни практичног значења. На то пи- | тање дају одговор појаве успављивања. Тамо ми видимо, да подвр- | тавајући субјекат непрекидном дејству једног каквог му драго надра- | жавања, то јест, подржавајући у свести једно које му драго осећање и по могућности уклањајући улазак у свест других осећања, ми нисмо у стању да подржимо свест чак и кратко време на нормалној | висини, — свест се гаси заједно са оним осећањем, које ју је зани- ' мало. У томе се још један пут показује, у другој Форми, неспособност свести према Фиксираним стањима и апсолутна немогућност Фиквирати у свести какав му драго психички акт, који је по суштини осуђен на кратковремено постојање у Форми свесној.

"Ритмичност, несталност, нефиксираност пвихичких радња и свети, сачињавају неоспорно најосновније почетно својство пеихичног живота и одређују цео карактер наших погледа на психику. А међутим у психологији поклањало се до сада веома мало пажње питању 0 Фиксирању психичких радња у свести | Различне класе психичних радња владају у различном степену „опособношћу да буду Фиксиране,

Осећања су најнесталнији елементи, представе пак о спољашним предметима имају највећу способност за, фиксирање, особито представе о простору, као и у опште све оне, које су спојене са осећа њима вида и кретања. Као што ве то види на процесу усредеређивања и Фиксирања наше пажње, Фиксирање је спојено са покретном делатношћу и вероватно да се свеза Фиксирања са, кретањем не односи само на пажњу, већ да представља. општи закон за сву психичну сферу. Што је: веће учешће произвољне покретне делатности у каквом му драго пвихичном акту, тим је он способнији да се Фиксира у свести.

Ето зашто се радње чисто вољне, сазнање какве ј му драго цељи и тежња к њој, то јест, покретна пажња у својој најзрелијој форми, највише могу задржати у свести. < :

Осећања наша представљају привидну противност с са изложеним правилом, јер Је познато, да ми можемо доста дуго време да подно-