Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА 594

сности. Те су особине потребне деци у свакој сеери живота, а бев тога су бића без човечанског достојанства.

Но ма колико да је начин зараде новца од утицаја на буђење или угушивања страсти за уживање, још је од већег утицаја употреба новца. У томе чине многи васпштачи и васпитачице грдне погрешке, они не помишљају да је употреба новца за дете тешка задаћа, и с тога им или никако и не дају каква савета за то, или у недовољној мери. Када се дете ути писању, онда се почиње са најлакшим и најпро· стијим цртама, претходно му се показује, па чак му се и рука води Да то тако мора да буде —- то увиђају родитељи као нешто сасвим природно. А много тежа вештина јесте руковање новцем, тако тешка, да је још многи одрасли ве разуму. И за ту вештину се не држи, да је треба с де. пом научити, већ се детету да грош и још му се каже: „Ево ти грош на поклон, па купи што ти драго!“ И то се често чини с малом децом, која још немају своје воље. Она се без савета пуштају у свет, стављају се на раскреницу, а не каже им се, куда води овај, а куда онај пут. И шта ће деца да раде Она не познају ни вредност добивенога гроша, нити вредност ствари у ошште, она имају са свим друго гле4иите, него ли одрасли, она све цене по тренутним осећањима задовољства без помисли на будућност. Играчка у очима дечјим је од веће вредности него ли потребно одело, колач им је бољи од хлеба. То је безбрижна весела. природа дечја; дете, које ради с рачуном, била би неприродна појава. И ако се малој деци да новаца на својевољну употребу и она покупују играчке, слаткише п друге још мање важне ствари, онда се код тих малишана утврђује ово гледиште : за новац може се припремати уживање. Шрви утисци јесу најјачи и они једнако утичу целога живота, с тога ће такво дете доцаије такође мислити пре свега на то, каква уживања може имати за свој новац, а не, шта му је најпотребније.

Из свега овога излази правило: из почетка, деци не треба

давати новаца на својевољно рас ољлагање, него му рећи, шта УЧИТЕЉ. | 38