Учитељ

_ о депеши, а који се тиче чисто физиолошког тумачења супротних

880

" Ђењем по коме нам наш сунчани систем са суица гледан изгледа

коперникански, а са земље посматран као птоломејев свет. | Као идеалистички спиритуалист писац остаје на базису идеа-

листичко-монистичке паралелности и стара се да ДОКУИ 14. ли је паралелност нужна конзеквенција идеализма.

Ту одмах утврђује да о исихофозичкој паралелности не може. бити речи. Физички низ који треба да иде паралелно са психичким процесима губи се као такав по овом гледишту, његови чланови постају саставни делови самог психичког низа. Даље, овде се не може извести ни принцип идентитета. Имамо два потпуно одвојена. низа психичких појава, дуалитет, а не идентитет. Паралелност, дакле није нужна последица идеалистички-спиритуалистичког начина схва- | тања. Пре би за спиритуалистичку Метафизику могла пристати те-_ · орија психофизичког узајамног .дества, јер у психичком низу пре-

"остаје свакад неки рест који се у физичком низу не репрезентује. На комегод месту психичког низа усхтемо извршити пресек какав, никад нећемо оба низа, ни физички нити психички, наћи подједнако дуга, него ће нам вазда психички низ показивати неки суви-_ _ шак. Према томе теорија о узајамном утицању тела и душе која у опште душу не види дату у физичком низу, биће тачнија, но паралелност која не сме допустити психички сувишак, али који не. може ни отклонити. Овде ћемо прећи преко многих детаља о даљим. конзеквентностима паралелности и њезине неостварљивости, и поме- _ _ нућемо како Бусе сматра за врло важну то што мишљење и његове. радње, немају своје физичке корелате. То доводи у питање сву тед_рију о пара лелизму. Јер, ако може бити уопште нечег психичког што не би било макако реп резентовано и на физичкој страни, онда тиме пада уопште обавеза психичког да се ма под будикојим околностима · представи или појави у физичком облику. Даље критикује, с доста 0штрине, немогућност чисто физиолошког конструисања свију ани-. малних радња, нарочито Циенову физиолошку теорију асоциација и Минстербергову теорију о физиолошкој акцији, оне нису довољне ни да објасне најпростија акта психичка, Ни појаве сугестије и хипнозе не даду се конструисати чисто физиолошким путем. Да би | боље објаснио свој поглед послужио се писац познатим примером

реакција од сасвим незнатних разних надражаја, као што су ова.

· два телеграма: Етих апсекоптеп и Рип штвекоттеп. Ми нисмо

кадри да објаснимо себи откуд два тако минимално различита, скоро 1' „Фриц је дошао“ „Фриц је умро“. ; а -