Учитељ

212

Скоро у исто доба јавља се са моралистичким гледиштем и Холанђаним Хуго Гроције (1583 —1645), који се осим тога сматра као оснивалац међународног права и правних наука уопште. По његовом учењу, човек је од „природе дружеван, и као умно биће има склоности за живот у уређеној заједници. Према томе је погрешно тврдити, да свако биће по природи иде само за својим интересима. (Основним социјалним нагоном долази се до заједничког права, државе и међународног саобраћаја, и то не ради ове или оне користи, него да би се човечија природа задовољила. Чувени и славни философ Лајбниц (1646—1716) налази морално савршенство у доброти која се с мудрошћу свезује, описујући га као универзално добро, као љубав. ЉЉубити по њему није ништа друго, него радовати се срећи и савршенству других. Помагати опште добро значи пак исто, што и свој прилог дати светској хармонији, или радити на остварењу божјих смерова.

Великога одзива нашло је моралистичко гледиште међу енглеским философима 18. века. Почев од Лока, који је. најпре скренуо пажњу на опште одобравање као спољни знак за распознавање моралних радња, сви су доцнији представници морализма у Енглеској ишли тим путем, разрадивши идеју доброте до најмањих ситница. Од свију ових представника најзнатнији је Давид Јум (Ните, 1711—1776).

Јум је учио, да све радње људске непосредно оцењујемо: Добро нам се допада, а зло не допада. Врлини се радујемо, а пороке одбацујемо. Највеће су врлине доброта и правичност. И ако се при оцењивању помажемо умом, у колико нам он расветљује последице извесне радње, ипак је он недовољан да нас покрене на похвалу или покуду нечега. Једино нам дакле осећање може дати повода да до. брочинству и корисности дамо првенство над рђавштином. Ово осећање није ништа друго, но симпатија, раздраганост, због среће других људи и коснутост или потрешеност услед њихове невоље. Фантазијом се преносимо у туђа стања и доживљујемо с њима заједно њихове патње или уживања. Што друге чини сетним, веселим и поносним, то и у нама изазива једнака осећања. Из навике, да туђе радње симпатијом оцењујемо, и обрнуто, да други наше радње на