Учитељ

| |

ј<

693

опште литературе, те би таква књига била подједнако занимљива и деци и њиховим родитељима. Само тога ради може се таква књига одобрити.

Строго узевши, данас нема ниједне такве књиге,

С рускога Косара Цветковићева.

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

Ш. ФОНЕТИКА.

21. Јужни говор.

Јужни говор, као што је познато, зове се онај говор у коме је стари самогласпик Ђ (јат) данас замењен са ије или је.

Пошто је утврђено да се данас у Србији употребљава. источни говор, разумљиво је да се у књижевном језику не смеју употребљавати облици речи по јужном говору, и такви облици сматраће се као погрешке против књижевног језика.

Да се не би и у том грешило (ово, разуме се, поглавито вреди за оне којима је матерњи језик јужни говор, а још нису потпуно научили источни говор); и да би јужни говор боље упознали они који га не знају: мислимо, неће бити сувишно изнети како се он говори и у чем се разликује од источног говора.

а.) Општа правила.

Главно правило:

Ако је у источном говору е (место старинскога Ђ) дуго, у јужном говору налазимо ије; а ако је такво е кратко, говори се је.

Што се тиче акцента, треба запамтити ова три правила:

1.) Ако је источно е (место 5) с благим (“) или оштрим (“) акцентом, у јужном говору налазимо је с истим акцентом (е == 6; «=,

2.) Ако је источно е (место 5) дуго с високим (') или снажним (7) акцентом, у јужном говору место њега налазимо ије; и то: ако