Учитељ
694
је источно е с високим (') акцентом, у јужном говору место њега налазимо ије с благим (“) акцентом на другом слогу (е=ијеђа ако је источно е са снажним (7) акцентом, у јужном говору имамо ије с оштрим () акцентом на првом слогу (е==Ије).
3.) Ако је источно е (место Ђ) неакцентовано, онда место источнога дугога е (е) долази ије, а место источнога краткога е долизи је без акцента.
Примери. — Источно белица (старинско бЂлица) == јужно бјелица, ист. детета (стар. дђтета) == јуж. дјетета (ђетета), ист. мешина (стар. мбшина) = = Јуе мјешина; — ист. вера (стар. вђра) == јуж. вјера, ист. пбна (пбна) = == јуж. пјбна, мера (мђра) = = ијера; — ист. време (стар. врђме) == јуж. вријеме, ист. среда (срфда) == јуж. сриједа, дете (дбте) = = дијете. беда (бЂда) == Сиједа; — ист. сено. (стар. сћно) == јуж. сијено, тело (тбло) == тп јело, Снег (сибг) == снијег, брег
(брћг) = бр јег; — ист. заповест (стар. заповђст) = ] јуж. 34повијест, ист. приповест (стар. приповћст) = јуж. приповијест, ист. напред (напрфд) == јуж. напријед; — ист. |
беседа (стар. бесбда) = јуж. бесједа, ист. недеља (стар. недћља) == јуж. недјеља (неђеља), ист. савет (савђфт) == јуж савјет итд.
6.) Посебна правила.
1.) Ако се испред је место кратког источног е (гезр. стар. Ђ) налази л или н; ови се сугласници са / стапају (јотују) у непчане, ито: муља нју њ јист. ле, не (лђ, нђ) == јуж. ље, ње; ист. ле не (ле, н5) = јуж. ље, њој.
Н.пр.: ист. лето (стар. лђто) __јуло БСтО, ист лекар (ст. лфкар) 5 љекар; ист. немачки (нЂмачки) ==" јуко 6 мачки, ист. недра (нЂдра) ==јуж. њедра итд.
2.) У многим крајевима јужнога говора (поглавито у Херцеговини и Црној Гори) сугласници д и ш испред замене је место Ђ јотују се с ј у непчане сугласнике, и то: 4 ућ а лј у Ћ. То јотовање у неких глагола бива чак и кад испред је стоје уснени сугласници : 6, а, 8, м (разуме се, преко 2).
Нар. ђеца (ист. деца; старије дђца), ђевојка (ист. девојка), ђед (ист. дед; ст. ДЂд), гђе (ђе) — ист. где (ст. гдђ), ћерати | терати ; ст. тђрати), лећети (ист. летети; ст. летђти), ућеха