Учитељ

695

(ист. утеха; утбха), ћескоба (ист. тескоба; тђскоба); — живљети (ист. живети; стар. живђти), трпљети (ист. трпети; трпђти), сврбљети (ист. сврбети), грмљети (ист. грмети) итд. У неким, поглавито западним крајевима (као н. пр. у Дубровнику и у Босни, нарочито по варошима) ови се сугласници не јотују, па се н.пр. говори: дјед, дјевојка, дјеца, видјеши, овдје, ондје, вршјеши, летшјеши, шјераши, шријетши, грмјети, сврбјети ит.д.

3.) Кад испред је (место источнога краткога е, гезр. Ђ) дође р, по правилу, ј испада (рје, рје==ре, ре), те имамочисто е, као у источном говору.

Нлпр.: срећа (ист. срећа, старије срћћа; ст. слов. срђшта), мрежа (мрђжа, ист. мрежа), врећа (врђћа), 2. пад. једн. врбмена (али 1. пад. јед. вријеме), 1. пад. множ. брегови (али !. пад. једн. брћјег), средњи (срфдњи), резати (рфзати) ИТД.

Али се у неким речима изговара и је: рјечит, рјечник, грјешник, грјешница, грјешан, грјехоша, погрјешка, стрјелица, стрјељач, горјеши, рјеччца (мала река), старјешина, корјенчић и др.

4.) Ако се (старинско Ђ налази испред ј, ђ (постало јотовањем од бј) или о (које је постало од 2), место источнога е у јужном говору говори се и.

Н.пр.: бијах (стар. бћјах, ист. бејах), сијаши (стар. сбјати, ист. сејати), смијати се (смћјати се); приђе (прфђе, ст. слов. прђжде, ист. пређе), сијети (стар. сбдађти = сједјети = сјеђети == сиђети; ист. седети), усиђелица (усЂбдђлица = усједјелица = усјеђелица == = усиђелица, ист. уседелица); био (б5л = бђћо == био; ист. бео), · цио (стар. цђл; ист. цео), дио (ст. дђл; ист. део), диоба (ст. дблба; ист. деоба), хтио (стар. хтбл, ист. хтео; али: хтјела или шћела), видио (стар. видђл; источ. видео), желио (стар. желђћл; ист. желео;

али: ж. род жељела, ср. род жељело, множ.: жељели, жељеле, жељела) и т,Д.

5) У 6. пад. једн. мушког и средњег рода иу 2. 8, 6. и 7. пад. множине сва три рода код придева и придевних заменица место источнога и западнога ш говори се у јужном говору ије.

Нлр: 6. пад. јед.: добријем човеком, добријем дететом (ист. _ и зап. добрим човеком, дететом); 2. пад. мн.: добријех људи, добријех жена, добријех села; 3., 6. и 7. падеж множ.: добријем (а) људима, добријем женама, добријем селима; — овијем човеком, овијем пољем; овијех људи, овијех кућа, овијех времена; овијем (а) људима, овијем рукама, овијем именима и т. д.