Учитељ

696

6.) У 2. пад. множ. код многих именица, особито код двосложних с оштрим (“) акцентом на првом слогу, говори се је место очекиваног ије.

Нлр.: мјеста (место очекиваног = мијеста; ист. места; 1, пад. једн. мјесто), вјера (место = вијера; 1. падеж једн. вјера), дјела (м. + дијела; 1. пад. једн. дјело), љета (м. = лјета; 1. пад. једн. љето), мјбра, недјеља (м. " недијеља; 1. падеж једн. недјеља или неђеља), бесједа (м. = бесиједа, кољена ит. д.

7.) У прилогу времена прошлог место источног дугог е (гезр. Ђ) говори се је (место очекиваног ије).

_ Нлр.: видјевши (мџ. # видијевши ; ист. видевши), разумјевши (разумђвши), разбољевши се (разболђвши се), претрпјевши (претрпљевши), полетјевши (полећевши) и т. д.

8.) У неколико речи место источног дугог е (тезр. Ђ) говори се је место ије: вјештац, вјерност, дјева, замјбрати, сјенка, иновјерка, иновјерца (1. пад. једн. иновјерац), Недјељко.

в.) Разлика између источног и јужног говора.

Разлика између источног и јужног говора види се из досада-

њих правила за јужни говор, пошто је у њима свуда јужни говор упоређиван с источним говором. Само треба обрнути ред упоређивања. Нлр. јуж. ли јеџ == ист. леп (ије ==6), лијепа ==лебпа (ије = 6), љепота = лепдта (лф = лје == ље == ист. ле), њедра=недра [ње (иђ = ије = ње) = неј, ист. бјелица=66лица (је =е), благовијест = благовест (неакцентовано дуго ћ == е), бесједа = беседа (неакц. кратко Ђ = е), сијати == сејати (5ј = иј = ист. еј), Биоград = Београд (бл = Ђо == ио = ист. ео) и т. д.

Г.) Текст.

Ради примера како изгледа јужни говор према нашем књижевном језику (тезр. у Србији), навешћемо једну нар. приповјетку, писану јужним говором. -

. Грјешник и луди тисповједник.

Отиде некакав грјешник (— књиж. грешник) к исповједнику (== књиж. исповеднику) на велики понеђелник (== понедеоник) да