Учитељ

"У

697

се исповједи (== исповеди), те између остапијех (== осталих) гријехова (== грехова) каже да се је пет пута уз часне посте омрсио. Кад чује исповједник, сав у трепетном чуду остане, и завиче: „Бјеж' (= беж“), грјешниче! Ја те не могу одријешити (== одрешити) од гријеха (== греха) прво него питам владике; него дођи сјутра!“ Кад по том исповједник отиде к владици и замоли га да он одријеши грјешника од гријеха, владика се стане у цијели (== цели) грохот смијати (= смејати), пак му се наруга како он не зна за оваки мали гријех покору изнаћи, па му рече: нека очита три оченаша и четири „богородице дјево“ (= дево), пак одмах нека се причести. Сјутра-дан ево ти грјешника да прими покору; и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: „Моли Бога што је наш владика добар, а знао би ми казати како се мрси уз часне посте!“ Тек што исповједник отпусти онога, ево му другога на исповијест (== исповест), који му рече да је три пута меса уз посте ио (== књиж. јео; стар. Ђл). Сад се нађе у чуду наш исповједник, не знајући колику ће према, гријеху покору измјерити (= измерити); па пошто виђе (== књиж. виде) да не може на: крај изићи по покори коју је владика мало приђе (== књиж. пређе) казао, рече грјешнику: „Још двапут јеђи меса, то јест сјутра и прекосјутра, па очитај три оченаша и четири „богородице дјево“, па у четвртак приступи са страхом да се причестиш!“

Напомена. Да се зна добро јужни (гезр. западни) говор, треба знати све речи у којима је било Ђ. Све те речи наћи ће се у правописном речнику, који ћемо — 51 ђопа уајешдо — додати овим „Поукама“, или ће изићи као засебна књига.

2 Ладан или хладан 2

Сугласник х не говори се у највећем делу српскога народа. У Србији х се у народу никако не говори онде гдему је од старине место, па се говори н.пр.: лад (м. хлад), ладан (м. хладан), оћу (м. хоћу), леб (м. хлеб), ром (м. хром), рт (м. хрт), итар (м. хитар), спрома (м. сиромах), дођо (м. дођох) ит.д. Место њега у неким речима изговара се в (сув, глув, уво, мува, дувати, кувати ит.д.) или | (смеј, греј, ореј == орах/ проја, снаја, чоја, аждаја ит.д.) или врло ретко к (грек, пазука == пазухо, дрктати и др.). У Херцеговини се, по правилу, не говори х, али се на крају речи изговара као 2: ораг (место орах; али се каже: 2. пад. ораа или ора, 3. пад. орау и сл.), врг (м. врх; али: вра, вру, врови итгд.), граг (м. грах), смијег (м. смијех), дођог (м. дођох), нађог (м. нађох), чуг (м. чух), дадог (м. дадох), иг (место их; н,пр. „ја сам иг видео“) итд. У Рисну и Новоме го-