Учитељ

698

вори се на крају ихи ки 2: чух или чук или чуг, гријех или гријек или гријег, овијех или овијек или овијег итд.

Сугласник х — с потпуним или слабијим изговором и с неједнаком доследношћу у свима случајевима — говори се: у Дубровнику (најбоље), затим у приморју северно од њега, у Црној Гори, у Боци, и код варошана — нарочито мухамеданаца — у Босни.

У књижевном језику утврђено је правило да се сугласник Х мора писати онде где му је од старине место.

Према томе, не сме се ф у писању никад изостављати, и ако се оно у народном говору врло често изоставља. Оно се не сме _ изостављати ни у говору (у књижевном језику).

Пошто се у књижевном језику мора писати и говорити х, јасно је да се не сме ни замењивати другим гласовима. Тако, треба писати: грет (а не греј и грек), вихор (а не вијор), орах (а не ораг и ореј), дођох (а не дођог), Пазухо (а не пазука), чух (а не чуки чуг ), дрхшаши (а не дрктатши) ит.д.

Само у неколико речи, где је замена гласа х у обичном говору (вреди поглавито за Србију) готово сасвим истисла сам глас х — по нашем мишљењу — може се писати поред х и његова замена (8 или у). Н. пр., пиши: глув поред глух, глувоћа или глужоћа, оглувети (само тако), дуваши или духати (боље дувати), куваши поред кухаши (боље кувати), кијаши поред кихати (боље кијаши), кијавица или кихавица (боље кијавица), проја поред проха (боље роја), аждаја поред аждаха (боље ажсдаја) идр.

Напомена. Треба добро знати у којим се речима и облицима говори х, па да се против овога не греши. Те ће речи такође бити унесене у правописни речник.

23. Њин или њихан 2

Многи пишу и изговарају присвојну заменицу Ш познатог лица: њин, њина, њино, њини, њине, њина. А то је погрешно, јер је ова заменица постала од 2. пад. множине личне заменице он наставком -н-на-но, -ни-не-на (њих-н, њих-на, њих-но, њих-ни, њих-не, њих-на). Пошто на крају речи у српском језику не могу стајати два сугласника (сем зд, ст, жд, ши), у мушком роду између х и н мора се уметнути „непостојано“ а у 1. пад. једн. и у 4. пад. једнине, кад се односи на именицу мушког рода с основом на сугласник, а не значи нешто живо: њихан. У осталим падежима мушкога и у свима падежима