Учитељ

НЕДЕЉНО-ПРАЗНИЧНЕ ШКОЛЕ 147

околину. С“тога од цркве, тј. од њених свештенослужитеља,

тих најпозванијих чинилаца за ширење морала, немамо шта очекивати, јер они раде на одмагању. Време је дошло да треба једном изаћи са искреношћу на средину, не водећи рачуна и о томе што се то некому неће допасти.

Земљорадничке задруге су поготову промашиле своју сврху: главнији је кредшт но морал задругарски, пошто у њих улази и последњи олош друштвени. Оне су сада обичне штеточине, Због тога се од њих нема шта очекивати у моралном погледу.

Једина, дакле, остаје школа на коју се полаже нада, али је и она илузорна, што ћемо овде одмах утврдити. Новија педагогика истакла је крајњу мету у васпитању постигнуће моралнога карактера. То је одвећ тежак посао постићи из два разлога: прво, што је морални карактер оличење најузвишенијих етичких идеја (као: права, правде, доброте итд.) и друго, што су моралне прилике, које смо овде у кратким потезима покушали описати, такве да већ горе не може бити. () овом другом васпитању морају водити строга рачуна, као што то чини и педагогика, јер друштвена средина долази у суваспитаче, ако би се тако могло рећи. Дете, васпитаник, проводи већи, управо највећи део времена у породици и друштву, а мањи, или боље речено, незнатни део у школи, и онда је сасвим разумљиво да ће кућа и државна средина имати јачега утицаја на меку душу детињу, Све оно што окружује данашњега ученика, већином је у прошивности са моралним идејама. Пример, дело, факта из неморалне околине и куће јача су од голих учитељевих речи, од школскога фразирања, које у неколико има утицаја док се налазе под кровом школским; после школских часова има реч друштвена неморална средина, јер „јаче је село но сватови“. Због тога васпитачи народне омладине у могућности су да виде и најгора неваљалства код својих „безазлених“ малишана. Васпитник, као слаби мајушан створ, подлеже јачој сили, јачем фактору — кући, друштву и околини. С тога се не треба уљуљкивати у мислима да школа данашња, код оваких прилика, може имати јакога утицаја на морални напредак људски. Најобичније је у нашега народа да родитељи ђачки код куће делом и речима побијају школске истине, доказујући да не треба бити

10%