Учитељ

214 УЧИТЕЉ ј ДЕЧЈЕ ЕКСЛЕРИМЕНТИСА ЊЕ У ИГРИ.

Ступајући у овај незнани свет, дете мора поступно да га испита, као што ради путник истраживач у непознатој земљи. Дете испитује најпре своју ближу, а затим и даљу околину, држећи се инстинктивно начела: од ближега даљем. (Ова испитивања врши дете играјући се стварима и предметима из своје околине, па и самим собом. Мала деца врше најпре неку врсту истраживачког путовања по своме сопственоме телу. Стенли Хол је посматрао како је мало дете испитивало свој носић. И ако његов носић не беше тако велики, да се могао ласно ухватити, ипак га је оно додиривало са очитом радозналошћу, трљало га је и чупкало, у намери ближег испитивања. Штримпл прича о својој ћерчици, којој беше десет месеца: „Недавно пронађе она, тако рећи, своје уво; она га дохваташе, кидаше и хтеде га ишчупати или збрисати.“! Друга једна девојчица пронађе, кад јој беше три године, на задњој страни своје ушне шкољке неку гукицу; она је са највећим интересовањем пипкаше, позивајући и друга лица своје околине да то учине. У другој четвртини прве године развија се у мале деце, из инстинктивног дохватања, нагон да све спољне предмете додирују рукама и уснама, да их чупкају, цимају, ћушкају, бију, обрћу, протресају. По Пере-у, спољни предмети су за малу децу не само играчке, него и објекти за испитивање. Узимајући их у своје руке, она их окрећу, обарају и усправљају; кад не могу да их дохвате, она пузе за њима; она их привлаче, узајамно ударају, по њиховој изнутрици рију — ако то могу; она их трпају на гомилу, или их ра стурају; она се њима играју или поучавају на хиљаду начина. Сигисмунд је приметио на своме детету велико уживање, кад је могло да згужва хартију у ручици. Изгледа да се радовало стога, што је осећало довољно снаге да својим ручицама промени облик спољним предметима. Другда је оно брисало хартијом по столу, као да је нека вредна домаћица. Кадшто је опет кидало и чупкало хартију, као

да је хтело испитати до послетка. :

1 К бгоов, Пе Зрјеје 4. Мепзећеп, 1899. стр. 10.