Учитељ

«

Лис ПАК 608

боко ћутање, — тишину, како не би никада имао потребе да подиже глас, што, је он сматрао као симптом највеће слабости учитељеве. Мало по мало сви су његови ученици навикли да у највећој тишини и реду улазе и излазе из учионице, као у цркву, и из ње. Он је избегавао сувишних речи у својим похвалама и осудама. Једна реч, поглед, био му је довољан знак. Истога се метода држао и при предавању морала. Он је са мало речи објашњавао дужности, не упушлљајући се у дуга објашњења зашто и крошлио, сматрајући да је то сасвим некорисно. Шта више, — све спорове о моралним принципима, које савест одобрава, сматрао је као профанацију. -

Слушајући Дели-а, Рати је осећао, како у њему све више расте поверење према Дели-у. Гледајући га, Рати је у себи помишљао, да ли одиста има људи, који се рађају као педагози и наставници, као што има људи. који се рађају као песници. Читање, посматрање, разговори — све се то у Дели-а тицало једног предмета, све се сводило на један циљ: на корист његове школе

Дружећи се изближе са Дели-ом, Рати је увидео, да његова, необична ревност к школи потиче не само из његовог појимања свога високог позива, него исто тако и из живога осећања дужности. Над свим је у њему господарила савест“... Он је и у своме приватноме животу био човек од дужности, и поносно би испли-

вао из тешког искушења, какво му је судбина доделила. Дружење

са тим ретким човеком утицало је на Рати-а најблаготворније.

Добија Турин. Дугачка Одисеја Рати ева завршена је успехом на копкурсном испиту, после чега је премештен у Турин. Лутање по селима и провинциским градићима престало је. Дошао је у престоницу, просветни центар, где ће лако утољавати своју жеђ знања. Овде ће моћи похађати не само библиотеке и разне научне установе, него и клубове просвећених људи, најбоље учитеље. Неће бити више тешке усамљености. Осмејкује се нада и на личну срећу. Познанство са Фаустином Гали обновљено је. Умро јој је отац. И сама је премештена у Турин и, по свима знацима, није противна да своју судбу веже са судбином Рати-евом.

Метод срца или метод разумаг Сем перипетија, које је Рати преживео и које су врло карактеристичне за, необезбеђен положај народнога учитеља, веома су интересантна и наизменична расположења младога учитеља. Ко од наставника, који свој посао не сматра као занат, већ као свету дужност, не зна оне муке и патње, сумње и колебања, какве је преживео Рати. Колико је погрешака сваки морао учинити на првом кораку, у почетку своје службе,

ги, колико је пута сваки помишљао у себи, као што је помишљао

Рати: не, не ваља тако, реба друкчије Чочети; и без обзира на тврдо решење, природа чини своје, и човек се понова враћа на старо.

Де-Амичис не решава педагошка питања, но их само износи,