Учитељ

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 4

мени бројева појављују се свакако још многе тешкоће и двоумице, које врло компликују тај поступак: У најповољнијем се скучају распознаје још разлика од о. И овде се Веберов закон обистинио само у извесним размацима надражаја. При томе такође излази, да смо наклоњени прецењивињу терета: код малих тежина оних које смо најпре подигли, код великих које смо најпосле подигли. Ово означавају као позштивне односно негативне грешке у времену. Показује се и генерална тенденција суђења у толико, у колико код поређења основне тежине која остаје стална са променљивим упоредним тежинама, под иначе једнаким околностима, чешће о диференцији тачно судимо онда, кад се упоредна тежина подиже према основној тежини. Код деце је осетљивост за разликовање свагда мања него код одраслих. До 18. или 14. године поступно се Ур Р док тада не остане приближно стална.“

У осталом код таквих погледа увек ваља имати на уму, да на, нашу оцену терета у врло великој мери утиче величина објеката: мањи нам објекти изгледају тежи, него већи, који су у ствари исто толико тешки. И познавање материјала из којег се састоји објекат, који треба да ценимо, наводи нас на такве сугестивне 06мане Нећете се чудити овим искуствима, кад помислите на наша, тумачења о асоцијативном карактеру свих оцена величина,

Кад је реч о ударним надражајима, онда брзина удара такође вије без утицаја. Уопште је осећај у толико интензивнији, у колико је већа брзина удара. Естезиометар с клатном, који сам

1.Осим Фежнера (Еетепје Фег Рзусћорћумк ппд Кеубјоп еписег Наџр|рппкбе дер Реусћорћугк) упореди нарочиго (С. Е. Мтшет-а, Хат атопаевипе дег Рвусћорћувт, Вегнп 1878, као и Гле безјећфрџпкфе пи. Тађзасћеп дег рзусћорћузјвећеп Мебћок, Мјесђадеп 1904, и Матит п. Маџет-а, Хат Апајуле 4. Џпбег већтедветр панећкен, Гејрлје 1899. Има и колебања код лица над којима се оглед врши, тав. сумњивих случајева, међутим се ови случајеви такође могу употребити при израчунавању. Види и Итезећпет-а, Мећћодојоглаеће Вебгасе зџ рзусћорћуззећеп Мезацпсен, Гетрује 1892 и Љејитатт-а, РИпсета Атећју 1906.

2 Зеттрђите, Џпћетапећиосеп Џбег Фје гејз се Епик по дет И Лећзећг. 1. Рзусћ. п: Рћуз. 4. За. св. Х.

3 Упореди Зеазћоте, ЗЕадез Ттоп Фе уаје Р5усћ. Гађог., 1895, Уој. ПЛ и И/офје, Рзусћ. Кемјеу 1888, св. У.

1 Џпбегајећипсеп иђег Фе Блез ипак опеп дег тепзећ сећеп На. Арћава!, 4. таћћ. — рћув. КЛ. 4. Кбпјај. заећа. СезеПзећ. 4. Мзелзећ., 1896. О значају уадражајне површине за оцену интензитета, види напред стр. 59 и после стр, 65, примедбу 1.