Учитељ

из ШКОЛЕ И ЗА ШКОЛУ 49

добљена, то ће се мање времена употребити на припрему; што су деца ограниченија, то ће и време за припрему бити дуже. Али никад ово неће бити дуже од три недеље, пошто је наш програм за 1. р. у овој области врло опширан, па би било на штету главног посла: читања. -

Циљ припреме је тројак:

1. Припрема треба да ослободи децу њихове плалаљивости. и стидљивости. — Зато се учитељ мора прво потрудити, да код новајлија пробуди вољу за школу и љубав и поверење према учитељу. Ако неразумевањем учитељ покуша да се покаже као строг човек, онда ће се ученици поплашити и долазити у школу са сузама у очима. Зато учитељ мора пре свега потражити пријатних, љубазних речи, да овај страх одбије. Он пружа руку ђаку или га помилује по образима, почиње неусиљен разговор и пита о имену, о родитељима, о браћи и сестрама, друговима, о играчкама итд. показује им чивилуке на које могу остављати своје капе и капуте, одређује им места и показује им, где треба да остављају своје школске ствари. Кад се сви новајлије_ скупе у школу, учитељ се разговара с њима о стварима, које виде у школи, показује им поједине слике, прича им приче, учи их малим песмама, или захтева да певају познате песмице, изводи их у школско двориште, игра се с њима итд.

2. Припрема треба да уведе ученике у ред школског живота. — Школски живбт је сасвим другојачији од оног у родитељској кући. У школи морају малишани, који су код куће могли слободно да трче, по неколико часова са одмором да седе на једном месту, не смеју место без одобрења, учитељевог напустити. Док им је код куће било допуштено, да се често разговарају кад хоће, дотле то овде смеју чинити само кад се запитају. Зато нека се учитељ. не чуди, кад новајлије немирно седе, кад праве ногама шушањ, кад гледају кроз прозор, кад се разговарају са својим суседима, кад причају учитељу о нечему поверљивом или га о нечему питају итд. Мало по мало долазе они на то да се мирно разговарају и да се нађу у реду школског живота. А да је ово увођење и навикавање на школски живот и ред потребно, ко може сумњати > Кер каже: „Школа је држава у маломе. Ред у животу ове државе и подчињеност њеним законима јесте прво, што се мора пожелети.“ Поред тога што ће овим заснивати школска дисциплина, пробудиће се тиме код ученика још и пажња, покренуће се на заједнички рад и добиће љубав према школском животу.

УЧИТЕЉ 4