Учитељ
~ зе ба пазе ваља сија
да У И тЕЈБ
исто
говарам једну реч. Уради тако!“ Деца ураде тако, прво са учите- | љем, па онда сами. По том их учитељ пита: „Која је прва речу реченици; Последња 2 Друга» На овај начин науче деца да разликују поједине речи у реченици. Кад се ово код све деце постигне раздвајају се на сасвим исти начин Прво двосложене речи та сло-» ) гове. Учитељ обележи сваки слог лупањем руку и иза сваког првог | слога начини једну паузу. Пошто и деца тако ураде, пита он: „Шта смо прво изговорили>— Па онда»— Колико смо делова начинили од једне речи» — Сваки део зове се слог. Како гласи први слогр Како други» — Колико слогова има та реч, — Кад се потом и тросложне речи раздвоје на своје саставне делове, именује учитељ и једносложне речи. Тек многоструким вежбама ће се деца толико извежбати у анализи слогова, те да буду поуздана. Ради успеха у томе може се и овако радити: први слог изговори учитељ, други ученик, или први ученик, а други учитељ. Такође може први слог да изговори један ученик, други слог — други ученик, трећи слог — трећи ученик итд. а четврти целу реч.
Пошто су се деца упознала са појмовима реченице, речи и слога и то без икаквог теоријског поучавања, већ само изговара- | њем и вежбањем, потребно је упутити их, да гласове из појединих | слогова издвајају, или да ове раздвајају и анализирају на њихове 8 гласове, што је за учење читања баш врло потребно и чему је. читање претпостављено. Пошто је читање у самој ствари скупљање, удруживање појединих гласова у слогове и речи, то ученик мора моћи и гласове у слогове и речи скупљати (синтезирати). Обоја вежбања, раздвајање (или анализирање) и спајање (или синтеза) не. само да су за учење писања и читања од основног значаја, већ их“ сасвим И олакшавају. При писању речи мора се предочити уче нику не само битност гласова једне речи. већ мора правилно и: појединим гласовима да домеће знаке, који им одговарају, а код: читања се захтева поред вештине у спајању гласова и познавање_ слова и њихових гласова: у оба случаја ће дакле, ученик имати две тешкоће на једанпут. Али ако се апстрахира код усмене анализе и синтезе представљање и упознавање са словима, онда је. савладана само једна тешкоћа за време и необично је олакшано. читање и писање. .
Раздвајање слогова на гласове придружује се раздвајању речи на слогове и с тога пре синтезе и долази. Сем тога, анализа се пре синтезе и употребљује, јер већ при обрађивању првога часа не иде се без анализе, док синтеза налази практичне примене те
пи
а
|