Учитељ

ЕКСКУРЗИЈА СРПСКИХ УЧИТЕЉА У РУСИЈУ 509

У јутру 5. септембра око 8 часова пре подне били смо. се опет дуго задржали, слушајући час руски час румунски говор. На: даљем путу прекраћивала нам је време једна циганска музичка. дружина из Србије. Ту смо први пут, после дугог нашег пута, чули српски говор од људи ван нашег друштва. Истога дана око 5 часова по подне стигосмо у Галац. На обали нам одузеше путне: исправе, пошто нам на визирање наплатише сваку по 5 леја! Од прегледа наших ствари одусташе, по нарочитој молби једног нашег колеге, који је, за нашу срећу, знао румунски. Док смо се миу једној оближњој кафани одмарали и по суседним трговинама мењали новац и снабдевали се храном, дотле су наши другови потоварили сав пртљаг на кола и узели пасоше, па смо се, већ по: мраку, трамвајем одвезли до жељезничке станице. Ту смо се сви искупили до 9 часова и очекивали на полазак воза, пошто смо се депешом јавили нашем посланику у Букурешту г. Михаилу Ристићу. Воз је пошао у 10 часова у вече, и преко станица: Барбоши, Брајиле, Фауреј, Бузеу, све ноћу путујући, стигнемо у Букурешт 6. септембра у шест часова изјутра.

Хтели смо у румунској престоници да преданимо, да би се одморили и видели ову варош. Прво, што смо видели, то је лепа и пространа жељезничка станица и ред и чистоћа у њој, на чему им се може честитати. Оставимо пртљаг на станици, па се по киши кренемо у варош. Само је неколико другова било за то, да се предузме шетња ради разгледања знаменитости, остали су, мртви. уморни од дуге вожње и неспавања, једва чекали да дођу до прве гостионице, где ће мирно отпочинути бар 2—3 часа. Тако смо и учинили. Одмах близу жељезничке станице, у улици бајеа Отуца,. нађемо један пансион, у коме се говори српски, јер су сопственици: и послуга наша браћа из Македоније. Умијемо се и пресвучемо,. па се бацимо Морфеју у наручја.

Док смо ми спавали један део наших екскурзиста лутао је крок букурешке улице, праћен хладном јесењом кишом, а други део отишао је у српско посланство, нашао нашег посланика и замолио га, у име целе екскурзије, да код надлежних румунских. власти поради за повластицу жељезницом у пола цене кроз Румунију. Пријатно ми је признати, да се г. Ристић својски заузео и сам лично ишао код надлежних па и успех постигао, те смо добили тражену повластицу.

О Букурешту не могу много писати, јер га добро нисам ни видео. Пола дана сам спавао, а другу половину сам употребио на