Учитељ

510 УЧИТЕЉ

шетњу и спремање за даљи пут. Уочио сам то, да су крајеви вароши, као и у нашој престоници, а средина је лепша, јер су куће веће, чистоћа у улицама боља, улице су лепо поплочане, али нису правилно распоређене. Имају нову и лепу парламентску зграду и централу за пошту, телеграф и телефон. Краљев двор је мали, старински. До поштанске централе, у близини, видели смо кућу на"шега Вожда, која је сад својина румунске државе. Провозали смо "се трамвајем кроз главније улице и у томе је већ вече дошло; требало је хитати на станицу. |

У девет часова пошли смо брзим возом. Путовали смо другом класом у засебна две вагона, која су нам услужни Румуни устуипли у властито разлагање. Лепо смо се у овим вагонима одмо"рили, али је штета што смо Румунију прошли ноћу те ништа нисмо видели. У јутру у 3 часа били смо на граници у Верчерови, где "смо морали вадити путне карте до Оршаве, али кола нисмо мењали. За непуну половину часа стигли смо у Оршаву, где су нам прегледали пртљаг, па нас пустили да у станичној гостионици чекамо на кола која ће нас одвести др паробродске станице. После једног часа већ смо били на паробродској станици; ствари смо унели у пароброд, али смо дуго морали чекати на полазак, јер се још није разданило.

У јутру 7. септембра, око 6 часова лађа је пошла. Певањем наше химне и „Вјечнаја памјат“ одадосмо пошту Кочи капетану, чији се мали споменик видео спроћу Оршаве, па се спремисмо да "посматрамо пролаз лађе кроз Ђердап. Вода је била врло мала, те „су знаци у Дунаву видно обележавали пролаз, а суре, стрме стране "клисуре, поред којих се вере добро подигнут друм и остаци Трајановог пута, стварале су нашем оку пријатно уживање у природним лепотама Ђердапа. Излазићи из клисуре, прођосмо поред Д. Милановца и код Молдаве променимо пароброд. Одатле нас је до Београда возио „Фердинанд Макс“, велики путнички пароброд. У Београд смо стигли око 11 часова у вече и при растанку уговористо да се сутра дан сви заједно састанемо у теразијској основној школи. То смо и учинили. На свом састанку решили смо дау Москви добијена два сандука руских књига поклонимо Учитељском Удружењу. Затим смо лично захвалили Господину Министру Просвете на великој доброти што је његовим заузимањем омогућио, да се ова екскурзија оствари, а после смо у хотел „Касини“ заједнички поседали и братски се растали.