Учитељ

614

Учитељ

Тако је било пре седам или осам деценија — данас те свезе нема ни толико.

Ова мала

руковет има свега пет песмица. Али се свих

пет песмица тичу детиња сна, и казују жељу магерину за здравље и снагу детета које је овде мушкарче. Та је жеља исказана махом у тражењу тишине да би се „јунак Јово“ одморио. Он је, по једној песмици, уморан што је сву ноћ певао и играо, те је девојке надиграо а невесте ижљубио:

Слична је јагњета.

У другим

Сједи Мара на чардаку, На крилу јој Јово спава. Око ње се јање вије, Те скакуће и блекуће. On отоле, јање моје! Не скакући, не блебећи, Не буди ми Јова мога, Е је трудан и уморан, E je сву ноћ препјевао, Препјевао, преиграо,

У том колу међ' ђевојке, Све ђевојке надиграо,

А невјесте ижљубио.

њој почетком песмица у којој паун долази место

Иш пауне златопере!

Не шетукај, не загучај, Не шобоћи, не клопоћи; Спусти твоја златна перја, А рашири ђузел репа, Уљез лако у одају, Крилма Јову лада чини, Да он спава у ледини,

двема мајка пева о женидби свога сина, о ње-

гову ашиковању и одабирању. Једна се девојка „танка, б'јела. и румена“ јутром и вечером „свија око двора“, али јој се саветује да се махне, јер:

За Јова је шћер у цара Јову слична и прилична.

Мајка, у другој, успављује сина, који Бе јој, кад сване, рећи::

» О мајко, о слатка рано! „Пећу те више сисати,

= “ „Већ ћу се јунак женити.