Учитељ

36 Учитељ

онда је самим тим утврђена и потреба раног утицања на. вољу.

У другом периоду дечјег доба, од 4. до 8. године живота, захтева Хербарт повећану чврстину и строгост управе —- надзора и извођење идеја савршенства и доброчинства. Прва од ових показује се сама по себи, а другу треба побудити код детета. У погледу на наставу ово је доба период. запиткивања. Дете не треба да се одбија од одговора, него. му треба давати смишљене одговоре ради развесељавања. Ово је извесно тачно, али учитељ не треба да одговара и на непотребна питања, на која може и само дете одговорити. Иначе ће навикнути дете на брбљање (ћаскање). — Питањима постаје аналитичка настава, а почетци синтетичке наставе јављају се са математичким комбинацијама, математичким опажањима, рачунањем, читањем, простим цртањем и писањем.

Трећи период је дечаштво, у коме добу васпитаник већ има свој властити свет и радо се удаљава од одраслих. Идеје правде и правничности јесу најприменљивије, предочене поезијом, баснама, профаном и религиозном историјом; у настави треба неговати свестрани интерес.

Четврти период, младићско доба, треба да се заноси идејом унутрашње слободе. Треба стварати појам младићске. части, отворено им треба изнети строге захтеве моралности. Сам младић мора полагати вредност на владање и настављање учења. |

Мени изгледа да ова подела Хербартова није у свему на свом месту.

Одвојити прве три године као године „слабости“ од. наредних, које показују узајамну употребу удова и говора“, изгледа ми тачно. Али поставити границу између осме и девете године, то је и сувише вештачко.

Према искуству у којем се сви практични педагози слажу, за дисциплину има само једне обртне тачке, а то је прелаз из чистог детињства у т. 38. „шипарство“. Код деце народа, који уопште раније сазревају, ово бива од једанаесте до тринаесте,а код деце виших кругова друштва од дванаесте до четрнаесте године живота. До ове обртне тачке дете је пуно наивног утицаја родитеља. и учитеља. Оно у њи-

за