Учитељ

56 Учитељ

му. Штапићи, као што смо видели, називају се именом онога броја, кога представљају: један, два, три и т. д. Они се намештају у ред по дужини или по бројењу.

Прво вежбање састоји се у подели штапића краћих од десет тако, да опет образују десет. Најпростије средство да се то лако постигне јесте, да се постепено узимају краћи штапићи, од један па на више и да се стављају на врх штапића почев од девет па на ниже. Овај посао може се извршити наређењем: „Узми један (штапић) и додај га на девет! Узми два и додај га на осам! Узми три и додај га на седам! Узми четири и додај га на шест!“ Тако смо направили четири штапића потпуно једнака. Остаје нам штапић пет, али ћемо њега пренети два пута од једног до другог краја десетице. Ово вежбање треба чешће понављати и тако се дете научи техничким изразима: девет и један јесу десет; осам и два јесу десет: седам и три јесу десет; шест и четири јесу десет и напослетку пет пута два јесу десет. Најзад деца науче да пишу знаке и (+), јесу (=) и пута (%Х). На дечјим свескама све се то пише овако:

О БА 10 5 о 14 36 10

6--4=10 5 2= 10.

Кад се све то научи и напише, онда се штапићи раставе и наместе као што су у почетку били. Од штапића десет узме се четири и онда остаје шест. Затим се са другог штапића од десет узме три и остаје седам; са трећег штапића узме се два и остаје осам и са четвртог узме се један и остаје девет. Тада говоримо још јасније: десет мање четири јесу шест; десет мање три јесу седам; десет мање два јесу осам; десет мање један јесу девет. Што се тиче оног штапића од пет; он је половина од десет. То је као кад би цео штапић од десет поделили на два, а то је пет. Пише се овако:

10—4—6 10—3—7 10—2—8

10—71=9 а 2 5. Кад деца постану господари ових вежбања, онда их умножавају спонтано: „Како ћемо од два штапића да направимо један од три (десиметра)» — Узећемо прво један штапић

Ма ава сала ла ј:А