Учитељ

Совјетска школа крајем пјатиљетке 697

зације, која је резултат нове економске политике. Привредници, сељаци, националне мањине и наставници, ове позитивне снаге руске школе, били су довољно јаки, да подигну на својим леђима ниво руске школе у последњој години непа, али су били слаби да је ограде од нове навале ратничког комунизма. Комунистичка реакција наступила је у јесен 1929 г. као нужна последица од Стаљина започетог новог курса совјетске политике, оштрог повратка њеног ка „стопроцентном комунизму“, који је у тесној вези са „петогодишњим планом индустријализације“. „Пјатиљетка“ означава враћање курса совјетске политике од непа на комунизам и то стоји потпуно у складу са познатим Лењиновим речима, које је изговорио приликом увођења непа: „Ми сада отступамо, али само ради тога, да би смо отступивши били спремни за јачи скок унапред“. Пјатиљетка и означава баш такав јачи скок унапред: она је себи поставила за циљ не само потпуну ликвидацију непа, већ и потпуно уништење оних приватно-привредних елемената, које у своје време није победио ратнички комунизам и који су баш и принудили Лењина да пре осам година отступи уназад. Ови елементи су — ситни трговац и ситни занатлија у граду, кулак у селу, а тако исто непман и свештеник, уз које је совјетска пракса убројала тако исто и „буржоаског спеца“. Овде немамо потребе да се подробно задржавамо на карактеристици пјатиљетке. Само наглашавамо, да је она, упоредо са поменутим негативним програмом, садржавала и позитивни програм, који је био у томе, да се преуреди сва привреда у смислу познате лозинке: „за пет година достићи и престићи Европу и Америку“. Од лењинског покушаја ратничког комунизма Стаљинов комунизам се разликује тим, што је његов програм формулисан у тачним цифрама, зато пјатиљетка и не замењује принципијелно новац, већ га претпоставља као сретство за обрачун и размену, а заједно с тим тако исто и „сопијалистичку пијацу“. „Петогодишњи план културног градилаштва“, који чини органски део општег плана индустријализације, био је публикован у 1998 г. Задатак му је био одређен на следећи начин: 1) „Стварање кадра квалификоване радне снаге“ (инжињера, техничара, агронома, мајстора, обучених радника), који је неопходан за спровођење индустријализације производње и пољопривреде сагласно плану“); 2) „Стварање културних претпоставки за нови строј“, наиме: коначна ликвидација неписмености, а тако исто и религије, као главног ослонца старог режима, потпуно спровођење опште обавезне наставе и, напослетку, потпуно „пролетаризовање“ повишеног и вишег о5разовања. Преведена на језик цифара, првобитна културна пјатиљетка изгледала је, истина, знатно скромније, него њене друге у

») У првобитном плану број потребне квалификоване радне снаге на крају пјатиљетке одређен је следећим начином (у загради су цифре већ постојећег кадра У 1997—98 г.); инжињера у индустрији — 41.500 (20.000), техничара. — 48.000 (20.000), агронома виших и средњих квалификација — 17.095 и 92.870 (1.696 и 9.600), обучених радника — 1.535.800, наставника првог ступња (учитеља) 163.700 итд