Учитељ

Нова школа 325

правца истовремено обраћају пуну пажњу школском раду у савременом духу, али се ипак одликују посебном васпитном организацијом дечјег живота у школи као и ван школе, уколико је то могуће. Нарочитих праваца ту нема, уеросу то већином покусне школе или приватни заводи. У томе су духу: „васпитни домови на селу“ организовани по разним земљама, разне нове школе у Америци, Француској, Швајцарској, Аустрији, Немачкој и др. школске заједнице и школске општтине, школа животне заједнице и др. Потпуну организацију школе ове струје још немају, јер је њихова организација тек у испитивању и постепеном теориском и практичном усавршавању и израђивању. Тип ове школе могли бисмо назвати школа живота, аналого школи рада.

Већ у овим школама теоријски и практично покушава се синтеза принципа рада и живота у форми активног радног живота, чиме би се у ствари добила школска организација новога правца у духу школе рада и живота. Овако организована школа претстављала би педагошки и дидактичко-методски оправдану синтезу и узорну нову школу, јер би главна васпитна средства била самосталан и слободан дечји рад и живот у школској животној и радној заједници. Има покусних школа и овога духа и правца.

Поред теоријског истицања или практичне примене принципа рада и живота, важну улогу играју за регулисање односа појединца према целини путем васпитања још и ови принципи: индивидуални, социјални а нарочито принцип заједнице. Све струје школе рада и живота могу и морају у практичној сво10] организацији имати обзира и на ове принципе.

Овом приликом морамо нагласити да се за сада доследна примена принцина индивидуалног у васпитању и настави (на пр. Далтон план), као и пуна примена социјалног принципа (на пр. школе у Совјетској Русији, фашистичка и хитлеровска организација васпитања подмлатка), данас са педагошког гледишта сматрају екстремним, јер или сувише истичу вредност и права појединца или их напротив сасвим редуцирају, а истичу целину изнад свега, што неминовно води непотпуном екстремном васпитању а евентуално и социјалним потресима.

Синтезу индивидуалног и социјалног принципа налазимо у педагошки схваћеном принципу заједнице, који данас има велику важност у васпитању. Васпитање организовано на принципу заједнице тежи развијању слободних личности у заједници, помоћу заједнице, а према природи и потребама како саме личности (појединца) тако и дотичне заједнице, јер се личност само у таквој средини правилно развија и слободно потчињава заједници.

Принцип заједнице у пуној мери примењују нарочито оне нове педагошке струје, које више полажу на правилну