Учитељ

326 Д-р Влад. Спасић

васпитну примену принципа живота. То су разне школе у духу заједнице, са организованим разредним и школским заједницама уз сарадњу самих ђачких родитеља.

На основу ових принципа, који нам омогућују преглед и класификацију, као и оцену разних педагошких и школских струја и покушаја, можемо извести, бар теоријски, једну. синтезу свих ових педагошки вредних принципа, да бисмо добили, бар теоријски, педагошки што савршенију нову школу као идеју за општу оријентацију. Ту синтезу имамо у оној педагошкој струји, која у довољној мери има обзира на педагошки правилну и довољну примену принципа рада и живота (активног радног живота) и принципа заједнице, као вишег и вреднијег од принципа индивидуалног и социјалног. Школа тога духа у свему би носила карактер једне школе као васпитне животне и радне заједнице, која би у себи синтезирала све што је педагошки вредно и изводљиво у поменутим принципима. Мако таква школа у пракси у потпуности не постоји, али свакако има школа које јој се приближавају у многоме, ипак нам она, бар теоријски, може служити као узор, или идеја, као општа тежња за рад у овом правцу, и пружити нам потребну оријентацију при организацији нашег школства, као и процењивању туђих теоријских излагања као и евентуалних практичних покушаја. У том погледу, бар за сада, овако схваћена нова школа у духу васпитне животне и радне заједнице може нам послужити као идеална нова школа са савременом наставом и васпитањем.

Организовањем школе у духу праве васпитне заједнице сама школа губи уобичајени и најчешћи изглед једне неорганизоване гомиле — масе деце или једне више принудно организоване и с муком одржаване, више вештачки и шаблонски према општим прописима и правилима, социјалне групе са главним циљем учења или примања предаваног знања. Школа (или разред) са правилно педагошки негованим духом заједнице у животу и раду деце још од самог почетка школовања претставља место правилног дечјег психофизичког развијања и васпитавања до вредносних социјалних личности. Права заједница не спутава јединку већ је помаже у слободном развијању и оспособљавању за свестан и вољан рад са потребном самодисциплином на корист саме јединке као и њене заједнице. Личност као члан једне заједнице ставља се истој у службу не принудно већ слободно и свесно са свим својим онагама и способностима, а према улози која јој је према природи и способностима додељена. Школа организована у духу праве васпитне животне и радне заједнице може да пружи највише и најбоље услове за индивидуални развој и социјално васпитање појединца а на корист и напредак како саме личности тако и саме заједнице за чијег се члана појединац