Учитељ

398 Уморни живота

Од пре годину дана код нас се појавио један нарочити дечји лист. У њему не пишу и не сарађују људи за децу, већ ту сарађују деца за децу. У нас је ово новина, али у Немачкој и другим напреднијим државама тај се покрет подржава већ пуних двадесет и више година. Стога је „Ђачки рад“ поред осталога ставио себи и ова два задатка: да износи умне способности појединих ђака основних школа, будећи код њих интерес за читањем и размишљањем, и да духовно уједињује све ђаке у нашој Краљевини. Мило је и старијем кад види неки свој рад оштампан а то је још милије једном малишану, једном основцу. Оне писмене кратке саставе из разних предмета и грана, који су од стране ђака објављени у овом листу, сваки ће ђак лакше разумети и боље упамтити, него ма ко други велики да је то написао.

У погледу педагошком овај лист треба да одговара једном чисто научном задатку. Педагогика тражи праве и оригиналне дечје радове, без ичије помоћи или сарадње, па било да се ти радови напишу или нацртају. Уреднику је тешко да ову задаћу испуни, али треба позвати наставнике тих бака па их замолити, да деца шаљу написе и цртеже без икаквих исправака. Ако би ту било правописних грешака, могли биу том случају млади читаоци да се на њих упозоре па да их увиде, пронађу и исправе, те би тако постигао још једну вр-

сту циља. Лист је за препоруку. Цена му је умерена а техничка израда добра. Ст. М.М.

УМОРНИ ЖИВОТА ПИТ НЕНА

Богдан Ст. Васић

Управ. основ. школе „Јанко Веселиновић“ у Београду

До јуче смо га слушали. Његове лепе и духовите приче. М све нам се чини да му глас још чујемо... Ето и сада нам прича, хладан и нем, кроз сузе наше, кроз речи наше. И прича нам о ономе што му беше најдрагоценије и најскупље, најлепшу и најистинитију причу о животу; последњу причу о себи, болну и трагичну за нас. И те неме, стиснуте, усне никада изразитије и озбиљније нису биле но данас. И та нас маска буни, Бојо!.. Несмо ми навикли да чам тужне историје причаш, да нам увек истину говориш, а сад нам тако горку и свирепу истину причаш...

Али ми ћемо те, ипак, саслушати до краја мирно и пажљиво исто онако као што смо те и за живота слушали: широких очију, нетремице: слушаћемо, последњу, озбиљну, Бојину причу... |

(Оча велика хришћанска легенда о загробном животу није празна реч или религијски мистицизам. Загробан живот постоји; он је симболизоција прича са немих усана, прича о животу после смрти, реч са стиснутих усана; осећај присуства и кад пријатеља није међу нама; успомена која васпитава и учи и кад је друг у сенци и тами гроба. Смисао загробног