Учитељ

424 Надежда Петровић

бихевиористички акт су мускуларни и гландуларни процеси, по Мајеру нервни процеси, по Гросу крупнији покрети организма, по Холту читав један извршени акт, а не поједини ступњеви у његовом вршењу. Постављањем разлике између психологије и физиологије хтео је се прецизирати тај појам: психологија студира реакције целокупног организма, а физиологија поједине органе и њихове функције. Кад се ставимо на гледиште Уотсоново да је бихевиористички акт контракција мускула и секреција жљезда, онда не можемо а да се не запитамо: да ли ова контракција мускула и секреција жљезда ставља у покрет цео организам више него процес варења» Ништа боље не илуструје тешкоћу оваквог разграничења психологије од физиологије него ове Робинсонове речи: „ако би се варење претворило у процес у коме би цео организам био активан место тога што је процес вршен стомаком, оно не би стога прешло из домена физиолога у домен психолога“. Да би се, међутим, одредило и разумело „шта ради једна личност“, потребно је да се узму у обзир све околности под којима се акт обавља, али зар се велики број фактора једног бихевиористичког акта може друкчије пронаћи до интроспективним путемр — пита се даље Робек. — Објективно третирање дата и опште слагање у односу на факта, као што смо видели, не постоји код бихевиориста, јер не постоји једно заједничко схватање фундаменталног појма бихевиора.

Од стране противника бихевиоризма нарочито је неповољно примљено уношење бихевиоризма у све дисциплине које оперишу психолошким појмовима; опасност од њега, сматрају они, тим је пооштрена, јер се није ограничио само на психологију, него је задро и у област практичних наука. Међу појединим наукама које су бихевиористи хтели превести на свој језик и спутати у своје калупе, Р. сматра да је бихевиоризам највише имао успеха и могао имати у области примењене психологије,јер је она управо тако и оријентисана: њен задатак је да одреди шта се има чинити да би се осигурао један одређени резултат, а ово се може постићи и без специфичног познавања субјективног материјала традиционалне психологије, а помоћу извесних правила. Али ван домена примењене психологије — селекција радника, реклама, професионална оријентација, испитивање притвореника = постоје још проблеми који нас се тичу, а чије решење није могуће на начин који нам бихевиоризам пружа. — Има из- · весних наука које својим предметом, како изгледа, већ а рпоп искључују бихевиоризам, али су смело и готово безобзирно бихевиористи покушали и ту измирење. Тако нпр. уноси Холт у област етике бихевиористичке принципе и тако морално држање схвата као реакцију на околину, управо, на извесне стимуле као што су: част, врлина, истина; и сасвим произвољно