Учитељ

Радна школа и стара педагогика 565

не налази. Ученик не треба да говори лекцију него да је врши; знање не служи за параду већ за уређење живота. Нека се ум снабде истинама и чињеницама а речи ће саме доћи. Играч не може научити игру посматрајући туђе играње, а не мичући се с места, нити учитељ може образовати разум не потстичући га на рад. То би значило као када бисмо хтели научити јахање а да не јашемо, или да научимо свирање а да не свирамо. Желимо ли да познамо друге људе, неопходно је потребно да путујемо по страним земљама, и то не за то да у њима тражимо забаву већ да научимо страни језик, и проучимо туђе обичаје и живот, како бисмо могли усавршити своје расуђивање. Ученика треба упутити да размишља, треба му пробудити живу радозналост за познавањем ствари а не пунити му главу причањем. Да бисмо од науке видели корист, не смемо је само узети у стан већ се њоме морамо оженити и венчати. Ђаци треба да заволе науку и учитеља, али зато опет учитељ треба да буде према њима благ и трпељив, не полицајац, који их само кажњава и од школе прави мучилиште, из кога се чују уздаси бола и крици јарости, већ треба да буде њихов пријатељ који се брине о весељу и проводу младости. Учионице би биле лепше кад би се окитиле цвећем и лишћем место крвавим и обршћеним прутовима.“)

Нова школа осуђује наставни вербализам, ученичку пасивност и сурову школску дисциплину, па тражи вежбање у раду, путовање као извор доживљаја, спонтано размишљање о стварима и лепу учионицу украшену цвећем. Али зар није то исто тражио Монтењ пре четири стотине година»

И Џон Лок у својим „Мислима о васпитању“ дао нам је обиље добрих педагошких рецепата. У првом одељку свога дела Лок је мајсторски образложио потребу телесног васпитања и дао нам савете које би и данас сваки васпитач и лекар могао примити и потписати без резерве. Око двадесет педагошких проблема расправио је он с оштроумношћу коју морамо респектовати. Лок верује да се учење може направити тако привлачним за децу, да она сама траже наставу као што би тражила игру. Тако би се могло лако пронаћи средство да дете научи читање играјући се, и то на тај начин што би се направила једна кугла од слонове кости са двадесет и пет страна, на које би се залепила слова. Том куглом играју се одрасли док дете не зажели да се и само њоме игра. То би се исто могло изводити и на коцкама, као што је већ у пракси опробано. Децу треба одржавати у добром расположењу, и учинити да им све буде пријатно колико год је више могућно. Љубав и пријатељско опхођење утичу снажно на дечје срце, а интерес чува учење од заборава. Узалуд се деци говори 0 овом и оном предмету: она у томе не узимају никаквог учешћа све дотле док им се исти не стави пред очи. Јер у духу нема ништа што није прошло кроз чула. Појмови се не добијају звуцима речи већ посматрањем ствари. Учитељ мора подешавати на-

3) Д. Фртунић, Монтењеви „Огледи“, с. 97 и д.