Учитељ

Д. Георгијев Правдољубов 675

номске и социјалне реформе у једној држави, када у њој морално и душевно образовање обухвата широке народне масе“.

Д. Грнчаров и даље продужује свој неуморни педагошкокњижевни рад увек у великој жељи да се словенска култура и јужнословенска реч шири од Црнога Мора до Белога Мора и од Триглава до Јадранског Мора. Од наше стране братски му желимо још дуги живот и плодан рад на педагошкој књижевности.

ДА. Георгијев Правдољубов — Од Милића Р. Мајсторовића —

Американска метода почетног читања и писања привукла је Д. Правдољубова, да у своме делцету „Методата на цблостнитђе думи“ (1927), уз помоћ туђе и бугарске литературе изложи теорију и праксу овога метода за који држи да психолошки и педагошки решава део опште васпитне проблематике. За нас ово делце може бити интересантно и због тога, што се у њему опширно излажу мисли главних претставника методике бугарске наставе почетног читања и писања.

Да се што више поправи бугарска пракса почетног читања и писања, Правдољубов је у заједници са познатим педагошким писцем д-р В. Мановом, саставио Буквар са првом читанком (1931), који је одобрило Министарство просвете, а исте године оба писца су издали и мањи спис „Теорил и практика по четене и писане вљ 1 отдбление.“ Оба списа имају племениту намеру, да у букварску наставу унесу нове и корисне подухвате и њихов се правац уистини разликује од свих дотадашњих праваца у бугарској букварској литератури. Главна им је намера да развију изразито и свесно читање, да се од почетка наставе матерњег језика развија љубав према том језику и да се изнесе штиво које ће одговарати психичком развићу ученика. Полазећи од целине иде се деловима, пошто је по њиховој филозофској и психолошкој теорији целина условила делове па, према томе, и „процес сазнања почиње од целине и иде деловима, никако од делова ка целини“. Преносећи тај свој став на почетну наставу читања, писци тврде да се део не може схватити без претходног схватања целине и они тако стоје на органском схватању букварске наставе. Делови, дакле, добијају своје осмишљење само у целини и кроз целину. Зато читање мора да почиње од фраза или речи, а не од гласова и слова. Зато се може рећи да је њихов Буквар израђен по аналитичкосинтетичком методу са нормалним речима и упоредним изучавањем штампаних и рукописних слова, малих и великих.

Правдољубова тако исто интересује веза наставе матерњег језика и историје. У том циљу он штампа два списа: „Художествената разработка на историческитћ разкази и методика на историлта вђ пљрвоначното училице (трето отдЂление, 1929)“ и „Художествени разкази за обучението по историз вљ четљвљрто

43%