Учитељ

686 Тих. Н. Костић

њене дражи и лепоте, из простог разлога: што је не познају. Још у детињству треба научити читати ову књигу природе, али то се не постиже без напора и без дужег и сталног васпитања у том правцу. Према томе њој у истини треба поклонити пуну пажњу, и оспособити дете, још у раном детинству, да уме да је посматра. да јој се приближи, да је упозна. Наша данашња метода рада доста занемарује овај захтев. Зато нам је задатак да ово питање детаљно претресемо и сагласимо га новим захтевима методике овога предмета. Циљ је: постићи до максимума блискост између детета и природе и учинити их њеним бољим познаваоцима но што је то био случај до данас.

Неоспорно је, да се познавање природе и њених појава може успешно вршити само посматрањем, смишљеним и планским. Само се посматрањем природе и њених појава може прогнати из наше школе онај убитачни вербализам, где нам дете папагајски прича опширно о свима одликама биља и животиња иако никада, можда, није имало прилике, да то: о чему прича и стварно види, чује, опипа и др. Смешно изгледа такво знање; терет за младу душу, невоља за наставника. Ни једни ни други нису њим одушевљени.

Педагогија мора да се шспирише научним методама рада. Научник у савлађивању природе и њених појава имао је успеха само тако, ако је дубоко понирао у посматрање свих манифеста„ција живота биљака и животиња. Тај исти метод мора се прихватити и у педагогици. Посматрање је основ науке, оно треба да постане и основица наставе. Зато ће основној школи бити главни задатак, при обради овога предмета, да упуши децу да природу посматрају, да је сама собом испитају. Само тако ако је директно посматрају и прате њене манифестације, добиће она јасну слику о свима њеним одликама и појавама. Говоршши о биљкама без њих и о живошињама без животиња, шо је у најмању руку угњешавање дечије иншелигенције.

Да би се принцип посматрања могао што успешније применити у упознавању природе, нужио је ослонити се на следеће идеје:

1) Дете мора да буде активно. Пасивно учешће ученика у настави није подесно за буђење духа, па ни за примање знања.

2) Средина у којој живи ученик довољно је пространа, да задовољи елементрана знања из овога предмета.

3) За познавање живих бића нужно је посматрање не само у једном одређеном моменту, но у што дужем периоду времена, у разним периодима биљног и животињског развоја.

Осећање и спонтано посматрање. — Чулима стичемо слику о спољњем свету. Само помоћу њих стварају се у нама осећања која изазивају разне реакције. Највећи број тих реакција је несвесан, тј. осећања се стварају без учешћа наше воље. Нама је добро познат утицај средине. Он се јасно осећа али ми нисмо довољно свесни свега онога што нас окружује. Пример: једнога лепог мајскога дана, при изласку из куће, осетићемо одмах: чистоћу ваздуха, топлоту сунца, мирис биљака, зеленило, цвркут