Учитељ

Седам прушова 707

Имао неки отац седам синова, (Прва) — Синови се нису слагали, па имовина поче пропадати. (Друга) — Отац једнога дана сазове себи све синове. (Трећа) — Даде свакоме да покуша сломити сноп од увезаних седам прутова. ( Чешврта) — Кад они немогоше, даде им да сломе по један, што они лако учинише, (Пешта) — Синови по овоме научише, да треба да буду сложни, и у њиховој кући пође све на боље. (Шеста).

Без понављања и без пропитивања настављам са измењеним редом речи.

Пазите! Ја ћу вам још једном испричати ту приповетку у шест реченица:

У једној породици беше седам синова, који су се увек свађали. (Прва) — Отац њихов виде куда води та неслога, па се побоја да ће синови расути сву имовину. (Друга) — Саветујући их да буду сложни даде им да сломе сноп од седам прутова. (Трећа) — Синови не могоше сломити сноп, него тек кад раставише прут по прут. ( Чешврша) — Отац том приликом поучи своје синове да буду сложни. (Пеша) — Слогом расту мале ствари а неслога све поквари, вели народна пословица. (Шеста).

Опет без понављања и пропитивања и трећи пут са измењеним редом речи.

Пазите! Још једном ћу да вам испричам ову приповетку у шест реченица:

„Слогом све се може“, вели народна пословица. (Прва). — Због неслоге седморо рођене браће поче њихова имовина пропадати. (Друга) — Отац забринут веза у сноп седам прутова и даде синовима да га сломе, (Трећа) — Синови га не могоше сломити а кад га отац развеза, лако сломише прут по прут. (Чешврша) Док сте у слози, јаки сте као сноп, а појединци сте слаби као ови прутови, рече им отац. (Лефа). — Синови разумеше оца, па су после били сложни и у њиховој кући пође све у напредак (Шеста).

Децо, чули сте како сам приповедао. Узмите ваше свеске и напишите приповетку „о седам прутова“, у шест реченица!

Мењање реда речи, као вежба у изналажењу израза, наглашавање реченица по реду, и стезање садржаја у одређеном броју реченица, изведено на овај начин, лако је схватљиво и убедљиво, па ће већ први састав успети.

Оваквим вежбањима навикавају се ученици на самостално размишљање ради изналажења погодног израза за своје мисли; на изражавање у лепим, потпуним реченицама и на језгровито стезање садржаја.

Оваква вежбања могу се чешће изводити већ у другом разреду. У трећем разреду понекад, а иначе биће довољно да им се само одреди број реченица, н, пр. у оваквом задатку: Опишите у десет реченица излет на обалу Саве.

Ако се овако ради ученици ће до четвртога разреда потпуно савладати изражајну технику, и стећи свој стил, којим ће писати добре писмене саставе.

45•