Учитељ

708 _ Библиографија

Библиографија (Прикази књига и часописа) Филозофија и општа педагогика са помоћним наукама

а) Домаћа књижевност

| Никола Ђоновић: Рад и карактер Црногораца. Београд 1985 год. — У једном кратком приказу тешко је дати пуну и обравложену оцену о једној књизи: подвући. све њене добре-и негативне особине. Ми ћемо указати само на неколико чињеница, ограђујући се од детаљнијег приказивања, те тако изнети неколико недостатака рада т. Ђоновића.

Расправа г. Ђоновића садржи шест одељака: Крвне примесе и расна, чистина, фактори у формирању карактера, психичке особине, радни морал, политички израз,-и духовна стремљења. ј

Поред свих добрих страна, кад се прочита књита Т. Ђоновића она не оставља утисак какав би се очекивао, већ у многоме подбацује у својој вредности: не приказује увек верно и рељефно стање, рад и карактер Црногораца. Додуше, мора се признати да је врло тешко дати правилна и тачна, запажања, о једном колективу који има своје одлике, другче од јединке, индивидуе, било то у карактеру, традицији или психичким особинама. Сам г. Ђоновић у предговору своје књиге, каже између осталога: „... сматрамо да је од значаја, да, се извесне појаве које могу да збуњују ставе на нову светлост, објасне и изнесу онакве какве се оне појављују данас.“ Да ли је то постигнуто, питање је на које би требало одговорити; ,

Кад се овако приказује један крај, држимо да би требало на неки начин одредити тачне границе да се јасно зна о којим се племенима у Ц. Гори говори или боље географски повући линије и обележити простор у коме се треба кретати. Зато је такву карту требало приложити овој књизи. Наравно и ту има тешкоће, јер је мешавина и расно укрштање на много места јаче, па се увек не могу издвојити тачне границе, али је ипак то за испитиваче од велике валености, приликом проучавања људи, које је он себи ставио у циљ.

Џишући о психичким и другим особинама Црногораца, писац је узимао мишљење и других писаца, али није у свему успео да да једну јасну и снажну слику особина које карактеришу овај део јужне групе динарског типа, ако се он у потпуности може оделити од осталих динараца. Иако г. Ђоновић каже: „Наш пут за испитивање психичких особина радног морала и духовног стремљења Црногораца ићи ће по могућности преко њихових духовних творевина и њиховог рада , ипак се уочава да пут није баш проведен куда је унапред замишљен, већ да је скретао и одводио лево и десно, тако да је оставио недирнуте најважније ситуације које карактеришу и приказују особине о којима т. Ђоновић расправља. Пеихичке особине и карактер Црногораца највећи је одељак у овој књизи. Да би био у својим поставкама тачнији г. Ђоновић је узимао у помоћ народне приче, анегдоте, изворе, кавивања итд. По нашем мишљењу требало би да је унето још разних народних творевина, а никако оне које су претрпеле коректуру од појединаца неупућених у овај посао; поред тога т. Ђоновић је могао без имало штете изоставити добар део властитих вапажања која нису на своме месту, нити пак користе расветлењу постављеног питања, а. која би невешт човек могао сасвим друкче разумети и гледати У њима неку одвојену тенденцију која одводи на сасвим друге ствари, из друге области живота. Тако на пр. мотао је без икакве опасности изоставити примере и своја расматрања рецимо на страни 28, 91, 188 итд. (због кратког простора не доносимо их). Даље, т. Ђоновић на много места указује на ошште појаве, са којима ништа карактеристично и интересантно по заједницу не каже: „Општа је појава да се данас по селима не гледа са симпатијом на пензионере "који живе на селу и имају своја имања“ итд. Писац доноси овакву оцену у одељку: „Политички израз“, на страни 209: „По нашој одени са којом се неки можда неће сложити Црногорац је по духу и конструктиван и конзервативан.“