Учитељ

62: С. Хесен

хода колхоза), да се чак и не може сада говорити о бесплатном. школовању у строгом смислу те-речи на: територији Сов. Савеза: Али и поред свега ситњења у погледу финансирања. школе, државна контрола над школом. необично јако се повећала. Свако, чак и најнезнатније отступање од наставних планова, а наставних планова и програма има свега две варијанте (градска и сеоска), које се међусобом врло мало разликују, немогуће је учинити без дозволе републиканских наркомпроса. Мноштво језика, на којима се изводи настава у основној школи, мало да што мења у овом екстремном униформирању школске наставе, која има механички карактер централистичко бирократског надзора. Центар тежине надзора не пада на садржај, не и на квалитет наставе, већ на. истоветност извођења наставног програма. Не гледа се: на дизање квалитета наставничког персонала, већ на то, да ли се ојачава у школи офиЦијална идеологија. Као што је познато, у: Америци (нарочито у Канади, а: делом и у Сјед. Државама) ови последњи узроци, заједно са аналогим ситњењем. финансирања. школа, једино су условили пораст личне власти тако званих суперинтенданата, који управљају школама у „провинцији“ и „државама“. Разуме се; услед: отсуства државног школског монопола и обавезне официјалнеидеологије, „стандардизирање“ американске- школе нема такав бирократско-централистички карактер какав сада постоји у совјетској школи, тим пре што»је у првом случају школа изван компентенције. федералне владе. Но: и: овде је стандардизација. школскога рада имала до самог рата јасно изражен механички карактер; После рата у американској школској политици примећују се све: више тенденције „европензације“: јака тежња да се школе предаду финансиски јачим и просвећенијим „грофијама“, државама (у Канади провинцијама), па чак и федерална власт прелази-на систем супсидија школама у циљу изједначења квалитативног: нивоа школа: у појединим местима, дакле, види се јасна тежња да се пређе од раније механичке стандардизације школскога рада на његову квалитативну стандардизацију. Напротив, у Русији револуција је довела до тога, што се — поред свих учињених приговора — може назвати „американизацијом“ школскога рада.

Ова американизација се испољава необично снажно у измени општег карактера учитеља. До рата руски учитељи су претстављали нарочити сталеж и њихов је положај потсећао на положај учитеља у другим европским државама. Стабилности у професији сметала је недовољна награда за рад. Ред паку постављању и унапређивању у служби, одређен образовањем и годинама службе, био је строго утврђен; учитељ је имао право на пензију, а учитељска организација, независна од државе, показивала је енергичну делатност у заштити материјалног и правног положаја учитеља. У Совј. Савезу учитељска професија мало чим се разликује од других професија. Као и у Америци, она не само да нема карактер привилеговане професије, већ стоји веома ниско у друштвеном мишљењу. Положај учитеља се ничим не разликује од положаја свих осталих службеника совјетских установа и предузећа. Његово