Учитељ

Гено. Дочев. 63:

постављање, унапређивање. у. служби и чак фактичка награда његова, потпуно зависи од нахођења. његових. непосредних послодаваца. Онда се не треба чудити. што активнија и способнија омладина избегава учитељску професију и у првом подесном случају мења учитељско звање за неки угоднији. положај. Совјетска власт се бори с'овим и забрањује-постављање лица са специјалним педагошким образовањем на друге дужности. Али ове мере остају без успеха, о: чему је доказ екстремна, чисто, американска. „текућивост“ учитељског персонала, као и већи број учитељица од учитеља, слично ономе што. се види и у американској школи.

(Свршетак у ицућем броју)

Гено Дочев

— Од Милића Р. Мајсторовића —

Дочев се родио 11 новембра 1884 г.у Казанлику у скромној занатлиској породици. У истом месту је уз велике своје и, материне напоре, јер је рано- остао без оца, завршио 1902 учитељску школу. После две године учитељске: службе у: селу, млади учи-. тељ Дочев је изабран на конкурсу: и послан на двогодишње педагошке студије у Немачку, да се спреми за „угледног“ учитеља. По,повратку са хоспитовања из Немачке, Дочев је постављен у Казанлику за „угледног“ учитеља и ту је корисно делао: 28 година, где је 1933 год. пензионисан. Сада је библиотекар научног друштва „Искра“ у Казанлику и уредник. његовог гласника „Казанлишка искра“.

Свој книжевни педагошки рад почеојеод 1909. Први: штампани рад му је био „Читање и писање у 1 разр. по американском методу“: После тога, рада написао је око.двадесет педагошких књига, већином упутства за поједине наставне: предмете. Од. најпопуларнијих његових списа јесте, спис „Радна настава и радна школа“. У овом кратком приказу биће реферисано о оним Дочевим списима који су нам били при руци,

У студији /едагогическаша мисљ и училшцното дело (1926) у вези са просветним покретом у Европи пре сто година, са његовим општим педагошким и специјалним методичким реформама у школи, Дочев излаже улогу Петра Беровича за бугарску народну просвету. П. Берович се родио 1795 у граду Котелу, који се у то време интензивно бавио трговином и показао велико интересовање за просветно дело. Ондашњи школски рад у Котелу, на грчком и старословенском, није се свидео Беровичу, јер је „мучио невину децу“, па га је доцније побудио да се прихвати реформе бугарског школског образовања у духу ондашњег европског схватања тога појма. Најчувенији му је спис Буквар, у коме је спровео идеју говорног народног језика. Берович је био јоши за реално образовање. Почетну наставу читања заснивао је на