Учитељ

Деца која се шешко васпитавају 285

грешним основама не могу остварити васпитни задаци наше мучне и толико замршене данашњице.

Тешко је наћи и једну страницу у Расловом делу, која не би била вредна помена, не само по ономе шта се о појединим питањима говори већ како: се њима прилази. У овом тренутку имам у виду одељак, — после уводних речи, — који говори о васпитном циљу, где се, поред осталог, вели да четири битне ознаке чине основ идеалног карактера, који треба да је крајњи циљ сваког васпитања. Те ознаке, по Раслу, јесу: виталност, храброст, осетљивост и интелигенција.

Да су ове компоненте срећно нађене, то не треба посебно објашњавати. Исто тако јасно је, да су оне више него карактеристичне за наше декадентно доба у коме је све мање правог физичког здравља; све мање смелости односно поштења; мање осетљивости односно алтруистичког осећања; и мање интелигенције“) односно природног и здравог поимања ствари.

Никаква случајност, дакле, није што се у наше дане, хтели ми то или не, васпитање своди на бодрење, охрабрење, и што се храброст истиче као једна од главних ознака савршеног карактера. 1

О дечјем страху и разноврсним облицима његовим данас се говори као о посебном и врло значајном педагошком проблему. Васпитачи у школи, а исто тако и родитељи ђачки, позивају се често на страх као на једну од главних тешкоћа и сметња у васпитачком раду. Није редак случај да и сами ђаци неуспех свој правдају признањем, да се боје својих наставника, или, што је још жалосније, — реч је о нашој средњој школи, — појединих од њих.

Један од наших јунака из прошлог предавања“) поред особина које сам прошли пут истакао, одликовао се и тежњом, да постане песник. Инструктор његов, а и други који су пратили то његово настојање, гледали су у томе особит знак даровитости. Мени, међутим, јасно је било да је то покушај с његове стране да се афирмише у очима његовог инструктора, који га је у том правцу потстицао. Од неколико „песама“ које су ми дошле до руку једна носи наслов страх. — Та „песма“ у потпуности (према оригиналу) гласи:

5) 0 томе, какво значење придаје Б. Расл овим изразима, види поменуто дело „О васпитању , превод Д-р Ник. Чепинца, стр. 30—85.

5) Ово што се овде излаже наставак је предавања одржаног 15 децембра 1984 т. у коме је јасно истакнут и психолошки образложен значај проблема 0 деци која се тешко васпитавају. У томе предавању — које ће бити објављено у једном од наредних бројева „Гласника“ југ. проф. друштва — дат је, поред остадот, психолошки опис деце тешко васпитљиве, коју је писац ових редова дуже времена посматрао и изучавао. Дечак, који је. спевао наведену песму о

страху, окарактерисан је као јединче старих родитеља са свим симптомима младог неуротичара.