Учитељ

шта је то јединствена школа 445

врста социјалне службе међу ученицима и изучавање социјалних околности њихова живота ради савлађивања недостатака уз ро-

дитељску сарадњу. Стара школа са својим једноликим програмима

била је потпуно индиферентна према психолошким разликама ученика и није улазила у разматрање узрока њиховог неуспевања и немања приљежности. Између школе и социјалне средине у којој се развија и расте конкретни ученик, као нарочити психолошки тип, није било никаквих живих узајамних односа. Напротив, нова школа, психолошки диференцирана, у себе упија разноликост душевних типова на које се изделило дато друштво, а заједно стим упија у себе и социјалну околину ученика, уколико се она отсликава у њиховим душама. Али то не значи, да школа мора у целини да потпадне под утицај социјалне околине и да постане

њена жртва. Обратно, њен се задатак састоји у томе, да те окол-

ности савлада у својој унутрашњости, а нарочито њихове класне и друге противречности. Тако истом регионална диференцијација на првоме ступњу школе никако не значи, да дете не сме да пређе границе свога ужега „завичаја“ и да се његов видокруг мора потпуно да ограничава на оквире „ближега“; напротив, она има за свој први задатак да да детету могућност да самостално са-

влада узане оквире средине у којој живи, и да од „завичаја“ пређе на „отаџбину“, па онда и на „човечанство“ уопште.

На трећем школском ступњу психолошка диференцијација, у горе развијеном ширем смислу, показује се као недовољна, Период полнога сазревања (ране младости), коме одговара трећи школски ступањ, јесте период када се већ нарочито формулира човекова личност, а заједно стим ито што се може назвати „интуитивним погледом на свет“) Ученици у овом добу упознају своје личне

интересе и склоности, размишљају о питању своје будућности, 0 своме месту у свету, а уједно с овим ио смислу живота, о свету као целини, Тога ради, да би учеников хетерономни рад („час“) сачувао у школи свој самоактивни и оригинални карактер, без да се изопачи у принудни рад механичкога типа („бубање“), нужно је да рад на овом школском ступњу буде у већој мери проткан начелом стваралаштва. Не прелазећи пре времена у стваралаштво (што повлачи за собом само дегенерацију стваралаштва у површни дилетантизам), рад, међутим, мора бити осветљен стваралчким радом. А то значи, да се он мора обраћати личности учениковој која се развија и приближавати се ономе, што ова личност већ предосећа или га је чак свесна као свога будућег места у свету, тј. као своју професију, ако не баш и као свој позив. Зато диференцијација на трећем школском ступњу има професионални карактер. Међутим и у датом случају „професионалност“ школе мора бити схваћена у најширем смислу. Она никако не значи преобраћање све школе трећега ступња у професионалну школу, како је то желео правац т.зв. „професионализма“ у совјетској педа-

гогици.“) Напротив професионална диференцијација значи савла-

ђ), О вези између личности и погледа на свет, види моју расправу: „М!ровоззрбије и педагогика“, „Русскал школа Ме 1, 1934/35.

2) Упореди књигу: 5. Неззеп ипа М. Напз, Еш рећи Јаћге Зомјећвсћшезеп, 1983.