Учитељ

шта је шо јединсшвена школа 441

дине. Школа другог ступња добија карактер прелазне школе, школе која у себи остварује принцип психолошке диференцијације у још већем степену уколико школа трећега ступња све више постоје обавезна школа. При том ова последња школа зида се већ на основи принципа професионалне диференцијације. Ми видимо, да наиме овај услов још не постоји у новом пољском школском систему, зато нова пољска „гимназија“ и није школа другога ступња у смислу „штегтефаје едисаноп“, већ се ова функција испуњава још од стране два старија разреда (би б) основне школе. Ово се не испуњава потпуно, јер је узраст ученика у овим разредима још врло рани за психолошку диференцијацију. Ширење школске обавезе и на трећи ступањ школе остварује се у савременим школским системима у облику посећивања (као обавезни минимум) допунске школе, чији наставни план добија све више и више професионални карактер, истичући у исто време и начела општега и грађанскога васпитања. Други могући пут образовања је професионална школа са потпуном наставом. Напослетку, трећи је школа академског типа која открива приступ на универзитет, док пуна професионална школа даје могућности за ступање у неке типове специјалних виших наставних завода. На тај начин нова структура школског система не карактерише се само хоризонталним рашчлањавањем на три ступња, већ и вертикалним разграњавањем на три главна пута образовања, који се обележавају већ на другом и јавно разилазе на трећем ступњу школе.

Да ли се не умањује начело једнакости овом вертикалном поделом образовања на три путаг Не, никако. Ми већ знамо да се наиме једноликост наставних програма уствари преобраћа у одрицање принципа једнакости, јер за све истоветан наставни план у стварности задовољава образовне потребе само незнатне мањине ученика. Једнако право на образовање не значи једнаки садржај образовања, већ само „једнакост могућности“ или „шанса“, а тако исто једнаку вредност образовања у смислу адекватности његове реалним потребама појединих ученичких група. Уз ово подела међу стваралачким радом, организаторским радом и извршивалачким радом, којој уопште одговарају три вертикалне гране образованог пута, не може бити савладана у са временом друштву. Као што је познато, ни комунизам у с08јетској Русији није успео да савлада ову поделу. Базирајући се на принципу поделе рада, без које се не може замислити савремено индустриско друштво, она, с друге стране, има корен у не променљивој биолошкој чињеници неједнакости људских способности, склоности и интереса. Чак и најрадикалнији социјализам, када се правилно схвати, може да не тежи уништавању саме поделе на главне облике рада, већ само томе, да учини да сваки савесно вршени рад буде поштован, па ма какав карактер он имао. Тим је мање у праву јединствена школа да помишља на

уништење поделе рада, па значи и тројства путева образовања.

Чему она може и мора да тежи, то је да обезбеди свакој индивидуи једнакост могућности за образовање и једнакост свих пу-