Учитељ

442 С. Хесен

тева у образовању, који се бирају према природним наклоностима, способностима и радној издржљивооти свакога, да би на послетку сваки у друштву био постављен на своје место, које њему по праву припада („ће поћтап оп ће поћ рјасе“). Иста вредност наставе значи подједнако добар квалитет наставе, адекватно 06разовним потребама индивидуе, али никако исту количину или садржај наставе.

Стара школа, игнорирајући конкрегног ученика, полазила је од неког апстрактног типа средњег ученика, а уствари одговарала је потребама незнатне мањине ученика. Напротив, јединствена школа тежи да задовољи конкретне и према томе разнолике потребе у образовању свих људи. У старој школи већина ученика је напуштала учење у школи још у нижим разредима. Школа је била оруђе одабирања, услед чега је већи део ученика био искључен од даљег образовање вишега типа. Ово „елиминирајуће одабирање“, које је каракатерисало структуру старе школе, јединствена школа замењује „диференцирајућим одабирањем“. Уместо искључења из школе, ученици се распоређују по различитим путевима образовања и школски систем даје свакоме ученику могућност да прође кроз сва три ступња школског образовања, који одговарају његовом психолошком типу. Зато је јединствена школа у суштини својој школа у унутрашњости диференцирана, а није једнолика. Она је јединствена по својој унутрашњој структури, само је њена структура много сложенија од структуре старе школе, она претставља пре јединствен органски систем, који обухвата најразноврсније облике школа, него јединствену школу као једнолику школу. Наиме стара школа је била апстрактна и једнолика општост, напротив, јединствена школа реализује у себи начело конкретне целине, тј. органско јединство разноликости, у коме сваки део заузима своје индивидуално место, које нико други не може заменити. Зато се сви новији школски системи карактеришу својим унутрашњим диференцирањем. Начело диференцијације проткива их одоздо до горе и то у све већој мери уколико се у њима потпуније реализује идеја јединствене школе. Новом разграњавању на три ступња одговара трајна унутрашња диференцијација школе. Али, као ин свако органско начело, и диференцијација у унутрашњости новог школског система има разне ступњеве развића: она је проста и примитивна на првом школском ступњу, а на сваком следећем ступњу она постаје све сложенија.

На првом ступњу школе диференцијација има обласни или регионални карактер. У њеној основи се налази познати захтев савремене педагогике, да основна настава мора да полази од средине у којој дете живи, тј. од „завичаја“. Тако, на пример, настава матерњег језика мора да полази од локалног наречја, настава природњачка од чињеница које дете око себе посматра. Овај захтев стоји у тесној вези са гледиштем савремене педагогике на карактер дечје делатности у раном школском добу. Дететова активност већ прелази облик игре, која је ту активност у целини карактерисала на ступњу дечјега врта. Истина, већ и у дечјем