Учитељ

372 _______-__-_______________------==А

дуготрајно; они су другови само дотле док се овај научи да игра. А доцније се посвађају готово ни за шта, само да „Налаже“ неки нешто, и спремају се на освету. Такво другарство су склопила два младића, један од 22:5 год. добар играч, други 21:7 год. слаб. Овај други је учио занат у вароши, па се вратио у село, да ту самостално ради. С овим се здружио из наведеног узрока. Био му, тобож, поверљив, давао му новац за „по сабори“, а овај га учио да игра. Кад је постигао добар успех у игрању, а имао је добро одело, и занатлија је, па је имао бољи успех код девојака од свога друга, овај му је завидио и почео је да га оговара. Говорио је да је глуп, да не зна да игра и почео да га избегава. А и овај није више тражио његово другарство, није му више било потребно, и тако се разишли. Али кад је сазнао за клевете код девојака, спремио се да му се освети. Освету је извео на тај начин што је на једном саборнику, искидавши коло, свога бившег друга омаловажио и наљутио да је успео да брани свој ауторитет. А овај га је онда тукао коцем све док није напустио саборник и отишао кући.“)

Радећи. у пољу, многи младићи, пошто покидају везе са својим друговима овчарима, или они који нису били овчари кад престану да се друже са школским друговима, зато што ови чувају стоку, остају без другова. На питање — како може сам, тринаести младић (од 184) одговара: „Такој сам научија од крај и сад могу с кога било“.+%) Он признаје да је боље да човек има друга. „Добро је да човек има другара и за пут и за ради одмор“ — каже он, али ни с ким се не дружи, јер не осећа потребу за дружењем. Деветнаести младић (20;10): „Ја могу са свакога. Свакога могу и да насмејем и да наљутим. Могу да поднесем и тужно и весело друштво“. Овакви су младићи, већином, сангвиници лако се поверавају, весели су и у друштву пријатни.

Богатији родитељи не допуштају својим синовима да се друже са „свакога“. А и они су горди због свога богатства и не друже се са својим вршњацима из истог села, већ се друже с младићима из других села по богатству себи равним. Најбогатији младић из села С. (ХХ од 16:8) каже: „Ниједан ми није другар из наше село, јел ниједан није за мој малић пре". А кад отиднем негде, ја се нађем с Добри Ленкинога, Миле Милуновога и с њима идем.“ Због те његове гордости сви га младићи из истог села избегавају. „Он се млого горди“ — кажу они и кад он оде некуда, па не нађе ниједног од својих другова из других села, ови чисто уживају. Када се враћају кући, они иду за њими певају, мислећи да му се на тој начин смеју и да то њега кида. „Нек' пукне кад је луд! — кажу.

Понеки младић нема друга зато што има нежењену браћу. Двадесетпрви младић од 21 год. каже: „Шта ће ми бољи другар

#) Сравнити с чланком Осветољубље код сеоских младића од Љ. Бајића, у књизи Душевни живот код сеоске младежи, од С. Поповића и сарадника, Београд 1932 год.

») Сличан исказ има у чланку г. Нешића: Узроци дружења сеоских младића, „Учитељ“, април - мај 1936 год.

наићи ______

___н-= ми __- н _