Учитељ

62

узиљзиттвисну лекари ар АЕ ПИРЕЈУ ЕН ПЕН ЗЕЛЕНЕ ЛЕ]

стратор и фотограф преживљених ситуација, и ништа није имао да ствара, већ само да репродукује преживљено... Змај није особита песничка даровитост. Бранковић сматра да је Змај постао популаран због дечјих песама, које он не сматра за праву поезију, већ за педагогију.

Уопште речено, ова Бранковићева излагања су чврста и убедљива и мимо њих се не може проћи у дефинитивном изучавању Мажуранића, Бранка-и Змаја.

На крају и ова напомена. Овом књигом вредни издавач г. Џелебџић покреће нову „Психолошко-педагошку библиотеку“, како се тамо каже, „у циљу да пробраним монографијама из психолошко-педагошке области дамо могућност домаћим писцима, а делимично и страним, првенствено словенским, да што боље протумаче савремено стање васпитања и образовања код нас и на страни. Идеја водиља ове библиотеке биће истина.“ Поздрављајући ову нову Библиотеку очекујемо објављивање њенога детаљнијег програма.

Мил. Р. Мајсторовић

ПРОФ. П. А. СОРОКИН: СОЦИЈАЛНА ПЕДАГОГИКА. С руског превео Мил. Р. Мајсторовић. Издање књижарнице Јеремије Ј. Џелебџића, Београд, 1937 год. Стр. 179. Цена 25— динара.

Основно питање којим се проф. Сорокон бави у својој СОЦИЈАЛНОЈ ПЕДАГОГИЦИ јесте питање: који чиниоци одређују владање људи и историјску судбину целог народа. Ово интересантно питање он је посматрао са два гледишта: са биолошког и са социјално-педагошког, документујући своја излагања најновијим научним резултатима.

По Сорокину, владање људи и историјска судбина народа одређени су с једне стране урођеним нагонима и особинама (биолошким детерминантама), а с друге образовањем и васпитањем или друштвеним наслеђем (социјалним детерминантама). Укратко проф. Сорокин изражава човеково владање у правилу: Х(Ап -= Вп), у коме Х претставља владање једног човека, + функцију или резултат наслеђених (А) и стечених (8) особина, које се показују и калеме у одређеној средини (п), под којом се подразумевају све спољашње појаве и сви предмети према датом човековом организму (географски услови, температура, биљке, животиње, свет људи, друштвене установе, сви предмети материјалне и духовне културе који су се налазили мли се сада налазе око датог човека). Ово правило обухвата, по проф. Сарокину, све многобројне и по своме облику до крајности разноврсне чиниоце који условљавају владање (карактер радњи и духовног света) и сав живот човека појединца. Он њиме тумачи не само главни процес изграђивања човека и карактер владања и животну судбину појединих лица, већ и карактер друштвеног живота и судбину читавог народа.

Урођеним нагонима и наслеђеним особинама проф. Сорокин придаје изузетно велику важност у животу и владању људи. Супротно познатом учењу: да се људи рађају једнаки, да човек излази из руку природе савршен и моралан, да човек долази на свет као табула раза или група воска итд. он сматра да се главна опруга човековог владања налази у његовом биолошком наслеђу, на коме, као неки ластари, израстају стечени облици владања. Према томе, неједнакост људи не почива само, како неки мисле, на спољашњим него пре свега на унутрашњим условима под којима се они развијају. Отуда није довољно изменити само друштвене установе, васпитање и средину, па да људи постану једнаки, савршени, развијени, обдарени и срећни, већ је потребно пре свега прићи њиховим биолошким детерминантама, па једне од њих задржавати или успоравати, друге појачавати или ослобађати, а треће калемити, компликовати, мењати у облику и друкчије каналисати, и тако на тај начин припремати пут за долазак правилног социјалног наслеђа.

Из овог свог учења проф. Сорокин изводи за васпитаче практични закључак: да је њихова дужност да правилно уоче наслеђене особине сваког ђака па да пот-