Учитељ

92 ПЕРЕ НД ДИ Or ЕНЕН ИН НБА ЕН AVA ЕН

тај је црнпураст, али здрав и чио. Варају се они који мисле да ће остати здрави и бити развијени ако не раде, но само седе“. Најзад, телесно васпитање, и као гимнастика и у облику дечје игре, има и дубок национални и социјални смисао, јер оно у заједници развија: дружељубље, слогу, храброст, пожртвовање.

Пољска учионица је и хигијенска и педагошка установа. Још за време својих путовања по Шведској и Норвешкој, Аџић је видео пољске учионице на 2—48 места, али оне су биле у примитивном стању. Међутим, као млад учитељ у Трстенику он је користио, добротом месног свештеника, црквену порту као учионицу и школу на чистом ваздуху. Доцније се у њему јавља мисао да овај проблем обради потпуно практично. У Јагодини, у учитељској школи још 1906 год. биле су израђене пољске учионице у тада најмодернијем парку на Балкану, парку учитељске школе, које су Аџићу дале првенство у Југославији на стварању таквих учионица. Као што је марљиво и педантно обрађивао парк учитељске школе, тај „санаториум за здраве“ или „превенторијум за здраве да не доспу у санаторијум“ и водио опширне белешке (и данас сачуване у архиви учитељске школе у Јагодини, драгоцени материјал за свакога ботаничара) о свакој биљци у том парку, тако је Аџић марљиво и педантно уредио и пољске учионице те школе, да им није било некад равних у свету. Из тих студија и рада постало је и његово дело Пољска учионица (1924), које је изашло у издању Министарства народног здравља.

Али нарочито Аџића, као организатора, уздигла је високо у небо његова Учитељска школа у Јагодини, најбоља школа за учитеље пре рата на Балкану. Тај организаторски рад има и данас да служи за пример сваком организовању учитељских школа. Ту је Аџић и себе надмашио.

*

Аџићево дело није у потлуности с овим исцрпљено. Оно је врло пространо и разнолико. Овде не можемо излагати његов рад на природним наукама, нарочито на ботаници и астрономији, нити рад његов на пчеларству: за то су потребне друге и дуге студије.

Аџић је у својој личности здружио и велику теориску спрему, неоспоран васпитачки дар и голему организаторску способност. Организаторска способност је једна велика културна вредност, коју је испољио школован српски народни геније кроз свога врлога сина Сретена М. Аџића. Аџићев пример је и оригиналан и привлачан, према томе достојан да се продужи на свима пољима националнога рада, јер он је био један од најбољих.)

Милић Р. Мајсторовић

5) Биографски и библиографски подаци, као и многи други дивни

прилози о Сретену М. Аџићу налазе се у његовој „Споменици“, коју и овде топло свима препоручујемо.