Учитељ

Један Поглед на дело Сисгмунда Фројда

Недавно је умро многонападани и са више страна прослављани јеврејски лекар и психотерапеут Сигмунд Фројд, творац психоанализе, који је у многим круговима стекао репутацију проналазача једног новог, напредног и по човечанство спасоносног правца психологије.

Код нас већ постоји довољна обавештеност о садржини Фројдових теорија и читава једна мања литература о психоанализи. Већи део прилога из ње информативног је карактера. Има их неколико датих и са марксистичког становишта. У последње време, наиме, марксисти све више доводе у везу Фројдова учења са својом идеологијом, зацело поглавито због тога што се оснивач психоанализе буни против ограничавања задовољења сексуалнога нагона у данашњем друштву. Са нарочитом побожношћу, а, сем тога, и са неуморном опширношћу, и, рекли бисмо, са нарочитим уживањем, али без икакве критичности, излагао је университетски професор г. др. Никола Поповић Фројдова учења у свима, често сасвим излишним појединостима. На жалост, отегнута препричавања г. др. Поповића ни у колико не доприносе томе, да наши читаоци стекну праву претставу о суштини и значају Фројдових учења.)

Ми ћемо, поводом Фројдове смрти, бацити један критички поглед на његов рад, који је неоспорно галванизирао и узбудио духове, и покушаћемо да незаинтересовано проценимо одржљивост његових главних тврђења и поставака, названих колективним именом психоанализа.

Највећа Фројдова претензија била је да пружи једно ново гледиште на психичке појаве, које ће их коренито објаснити; међутим почетна тежња, коју је он имао, као лекар, састојала се у томе, да изгради нову методу за лечење морбидних душевних феномена. Постала у циљу лечења оболелих пацијената, психоанализа је, пре свега, психотерапеутска метода, којом треба да се лече психички поремећаји. -

Фројд је првобитно, заједно са Јозефом Бројером, основао једну методу лечења неуроза, названу катартичком, у којој је хип-

1) Од интереса је запазити да је, У поговору своје књиге „Психоанализа“, г. д-р Поповић регистровао низ погрешака које је учинио други професор Университета, г. д-р Борислав Лоренц, у своме преводу Фројдовога „Увода у психоанализу“. Међутим г. д-р Хуго Клајн, у критичноме предговору свога превода Фројдове „Психопатологије“, доказао је примерима да је, у својим излагањима о Фројду, г. д-р Поповић, исто тако, начинио крупне и многобројне грешке у превођењу ставова из његових списа.