Учитељ

94 Ривер ар НЕ СР ЕНЕН ЕН ННВ ЕН ЕВЕ РНК ПННПЕЕ ТЕ ПР И НЕ

ноза играла главну улогу. Кад га је Бројер касније оставио, Фројд је ту методу проширио, разрадио и назвао психоанализом. То је било између 1895 и 1906 г. Као што се види, психоанализа је прилично стара, што нарочито треба нагласити. Страни духовни покрети и научни правци стижу код нас са приличним закашњењем, те отуда постоји уверење код нашега необавештенога света — међу којима има и интелектуалаца — да је Фројдова творевина нека новина и актуелност. Међутим, у европским и америчким научним круговима, она је одавно добила дефинитивну оцену, и сведена је у праве своје границе.

Према Фројдовим одредбама, задатак је психоаналитичара да у потсвести живчано оболелога пронађе психогене факторе, који су изазвали болест, и да их изведе на праг свести слободним и невезаним асоцијацијама претстава. Метода психоанализе улази у подручје потсвеснога, стављањем питања пацијентима, саслушавањем њихових одговора и исповедања — који, разуме се, не морају бити ни искрени, ни тачни, — и проучавањем живота болесниковог од његовог детињства. Уз-то, узимају се у важан обзир и снови пацијентови, зато што су они тесно спојени са потсвешћу. :

Поступајући тако, Фројд је дошао до обесхрабрујућих резултата: да већина неуроза настаје због немогућности задовољења сексуалнога прохтева. Међутим ако личност, која тај прохтев не успева да утоли природним путем, не подлегне никаквом душевном 060лењу, она мора или да прибегне каквој перверзији, или да у неку вишу тежњу свој првобитни нагон сублимира. Као што се види, психоаналитичар је тим категоричнији, у колико чини необразложенија уопштавања.

Фројдово објашњење веома је комотно у својој општости: дејством културних норама и моралних прописа потиснут у потсвест и незадовољен, полни нагон ствара множину психичких поремећаја. То је смисао Фројдовога учења о комплексима, тако често помињанима у говору и у литератури.

У вези са таквим гледиштима, Фројд отворено устаје против „полног угњетавања“. Штета је што друштвени морал и свест о вредностима, коју човек стиче током живота, врше потискивање његовог сексуалног нагона. Такво стање ствари по Фројду је трагично, јер због њега неке особе обољевају од неуроза. Међутим кад би постојала потпуна слобода у зајажавању тога нагона, — био он нормалан или перверзан, — онда би се веома смањио број душевно 062лелих. — Потпуно слеп за све и сувише очевидне невоље и компликације које потпуно сексуална слобода за собом повлачи, психоаналитичар проповеда да би људи били и здравији и срећнији, кад не би наилазили ни на какве забране у односу на своје полне прохтеве. У истини, цео историјски развој друштва показује да су ограничења ове природе баш и настала као нужна реакција против злоупотреба у задовољавању полнога нагона, које су руинирале индивидуални и социални живот човеков.

Несумњиво је да у унутрашњости човековој има безброј наслага и талога негативности, али извесно је да они нису тако једноставни, као што се то чини Фројду, који сувише упрошћава психу