Учитељ
вота, васпитно и морално на дете, на формирање његове свести, његове душе и његова карактера.
Ето зашто, дакле, сваки онај који је стално у додиру и општењу са децом, сваки тај, дакле, у исти мах и васпитава на овај или онај начин ту децу. Он, дакле, врши васпитни и морални утицај на њихову младу душу и развија њихове младе животне, духовне и физичке силе.
Шта значи, међутим, само васпитање детета»
Васпитање детета значи: целокупни духовни живот детета развити и упутити у једном одређеном правцу. А то ће рећи: васпитање детета има за задатак, да свесно, плански и свестрано утиче на пун развитак мишљења, осећања, маште, вољнога и моралнога живота детињег на један одређени начин како за само дете, тако и за саму заједницу и њено добро.
Само, дабогме, у ширем смислу речи под појмом васпитања подразумевамо и физичко (телесно) васпитање детета. И управо тај одређени, позитиван правац и начин у развитку детињега духовнога и душевно-моралнога живота и у утицању на одређену духовну садржину тога живота — јесте оно што је битно у васпитању детета и његовом подизању до зрелога младића и човека.
Дете данас доживљује и сазнаје све кроз уста, кроз речи, пример и начин мишљења и поступања својих родитеља и наставника као непосредних својих васпитача. Али оно исто тако много доживљује и сазнаје и кроз уста и кроз примере своје непосредне, најближе околине: средине, друштва, улице.
И отуда, дакле, онако како се у мозгу његових родитеља (породице), наставника (школе), и његове непосредне околине (друштва, средине, улице) огледа стварни друштвени и духовни свет, тако ће се тај живи и разнолики свет стварности приказати, урезати и предати детету у баштину. И тако ће се тај свет потом дочаравати самом том детету, па ће се тако, према том свету, најзад, формирати (створити и развити) целокупни духовни и душевноморални живот самога тога детета.
Ето зашто се, дакле, може рећи с правом, да се судбина детета и његовога целокупнога духовнога живота и развитка налази у рукама самога тога света, у коме се рађа, креће и развија само дете. М због тога, дакле, ако хоћемо бољу судбину, лепши и моралнији живот и пунији развитак свих животних и духовних сила, што тиња у детету, морамо нужним начином све чинити да тај свет“ буде што бољи, лепши, правичнији и савршенији у сваком погледу.
Ж. Цветковић (Свршиће се)