Школски гласник

Бр. 2.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 29.

обзир да комунални учигељ уз исгу награду учитељску нојачку дужвост не врши. Према томе, ако учитељ не мнже да иоји, није дужан пи заменика платити Ал, за Бога, та од куд' ће га платити, кад из плате ни сам није кадар да живи. Истина да се учитељима од 1907. год. може ставити у дужност, да су и кантори са 50 °/ 0 од учитељске илате или да се код избора млађих учитеља у законитом минимуму Фикоира плата н. пр. овако 200 Фор. учитељска, а 300 ®ор. канторска плата, која уз одржање свога обележја урачунава се у законити минимум. Жалосна слика, ал' законита. Ето, тако бар изгледа да је учитељ обавезан вршити кавтореку дужност. Но у једном конкретном примеру показаћу илузорност § 11. XXVII. зак. чл. од 1907. год. на којем се горњи случај базира. Учитељ изјави неспособнот за вршење појачке дужности, што је вероватно, дајелако могуће да наступи 1 код оног. који мора увек плућом да ради. Општина на то лако репш ствар. Просто одузме му 300 ФОр. канторске плате, 100 дометне и постави певца. И шта сад? Учитељ за 200 ФОр. Е па где је онда истог закона § 2., који изрично каже да ниједан учитељ не може имати маље од 1000 круна почетне плате. Учитељ видећи се у невољи потужи се жупан. управ. одбору и овај нареди издржаваоцу школе, д& учитељску плату одмах према § 2. изједначи на законити минимум, односао уиути, да иште државпу припомоћ, у противном случају, губи право на издржавање школе. И учитељ тако добије своју плату, а општина буде приморана да појца из својих сретстава постави. Из овога држим, да ће свако лако моћи увидети опаспост из оваких случајева, којима ће државна власт у тај положај доћи, да давањем и мале припомоћи простре и своју власт на већину наших школа. Зато поново наглашавам, да је у интересу и саме школе, да се појачка дужаост од учитељске што пре одели. Та епархијска власт дала је право општинама да укидањем појачке плате поставе певце и против учитељске воље. Па јесу ли и ту дужни у цркви појати учптељи? Ако претпостављена највиша власт молбу учитељетва — што не верујем — не би у обзир узела у цркви

може лако наступити евентуално и неред, јер сваки учитељ усљед садашњег напорног школског рада неће бити кадар лепо појати, те ће појати по могућству својих изнурених груди, а тиме неће верне цркви привући, него ће их још више од цркве отуђити. Па која корист онда од учитељевог појања. Својим појањем у цркви не упливише пи у ком погледу на вероисповедни карактер школе, а услед слабе способноети и умора за вршење појачке дужности, биће управо на штету и саме цркве. Да ово не би наступело, морали би се нрепаранди већ унанред бирати и примати само они који су изврсни п@јци, без обзира на друге способности, јер су већин м — част изузетцима — добри ђаци слаби појци. Но колико ће их онда битп у учитељској школи, који ће само по имену бити то; а тек какав ће опда општи успех у наукама показати, које је баш према новим приликама безусловно потребно. Не оспособити пак учитеља за појца, а тражити од њега да исту дужност врши и даље, значило би не дати му ни улаз у српску школу или га изложити напред већ номенутом руглу народа. Дакле остаје му или у просијаке по српској школи. или паметно у комуналне. Овим тек није поможено ни доскочено оскудици у учитељству, на ком пољу ни онако руже не цветају. А сад при крају још да видимо како се може лако решити појачко питање. Има општина које имају певца, који и штолу по селу купи, а имају и црквењака и звонара, па нека ноје, а где су два и више свештеника, нека помажу. Свакојако јецрква у првом реду њихова јер и за свој труд плату уживају. Имућиије општине нека погоде славуј иојцв, јер таки само требају у цркви, који Ие својим умилним појањем Ијркви верне иривлачати, а на њих утрошеиу илиту стоструко. моралним успехом, вратити. Учитељи пак, кад буду диспонирати и којима је могуће лепо појати, уверен сам, да ће даним приликама улепшати богослужења и својим умилним појањем, и то тек држим, да ће бити онда права почаст за присутпе верне, а дотичном учитељу па дику и иопос, П.