Школски гласник

Стр. 30.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

Педагошки преглед. (Свршетак). Школе у Белгији. Плата учитељска је на селу врло јадна. Узакоњена је овако: ћооМопЛегшјгег ћи^ропДег^пјгег до 10.0С0 отановн. 1700—2300 Фраи. 1109 —1700 Фран. „ 40.000 „ 2000—2603 „ 1200-1900 „ „ 100.000 „ 2400—3000 „ 1300—1900 „ преко 100.000 „ 3200—3800 „ 1400—2030 „ Доплатцп од 100 фр. добпвају се у размацнна од четири годпне. Према пређашњим приликама, ово је још знатан напредак, јер је било пређашњих година тако стање, да су учитељи били остављени увиђавности либералних п католичких општинара. који су своје партизане унапређивали на рачун другнх, те је прн промрии већине у општшш и учптељева плата расла пли падала. Због незнатне наплате принуђени су они учитељи са минимумом да траже споредне зараде, или им жене зарађују отварајући мале дућанце. Ово и школске власги допуштају, само не школ. управнтељима. У великим варошима чешће бива да се учитељ жени учитељицом, те тиме поправе своје матерпјално стање. Удадба учптељнца у Белгијп допуштена је и не смета да учитељпца и даље отправља своју дужност. Највеће вароши у земљи плаћају учнтељске спаге много боље, него што закон нрописује. У Антверпену је н. пр. плата овака: Управитељ 3000—4200 Фр. после 12 година Управитељица 2500— 3603 , „ 12 „ Учитељ 1500—3200 „ око 20 „ У читељица 1200—2600 „ „ 20 „ За вечерње школе које бивају недељно двапут добивају учитељи 500, учитељице 400, а управитељ 600 фр., тако је и настава у певању и гимнастици нарочито награђена. Настава у школама за слобоумне награђена је са 200 фр. више, мањи број часова надокнађује се тиме, што учитељ надгледа учегшке у часовима ручаног доба. Унапређењем навише подиже се и плата. Управитељ добива 3800—4800 фр., управптељка 3200—4500 фр.; после 10 или 13 година постпгнут је шахЈпшш. Учптељ добива 1600—3800, учнтељица 1300—3200 фр. Онп су плаћенп као учптељске снаге „адоптираних школа" н постижу плату као ови око 20 година. Учитељски мировински закоп у Белгпји пма нечег бољег, нечег лошијег. Учи-

тељ, 50 год. стар, а 30 година у служби може бити умпровљен на свој захтев. У год. 55. не пита се при умировљењу колико година служи, а ако је стар 60 година, може га влада умировити и против његове воље. Исто мировннско право имају и они учитељн који нису на званнчним школама, него на т. зв. примљеним, и ако така једна школа и престане, учитељи имају право на мпровину, само ако су 10 година учитељевалн. Мировина учитељева износи највише 2 ,'з од целокупне плате и не може битн већа од 5000 фр. Удовичке н сирочадске благајнице управљају с тиме. Обрачун удовнчпне мировине износп пети део од последње годишње плате мужевљеве. Сироче испод 18 год. добије 3 Д удовичке мировпне, два сирочета добију 4 /&> три сирочета пуну мировину материну (т. ј. као и мати) за свако даље сироче подиже се мировина за 2 % од носледње очеве плате. Учитељске школе зову се у Белгији нормалне школе. Семинари су заводи за богослове. Има знатан број владичанских нормалних школа; т. зв. неутралне, основала је држава 5 за учптеље и 5 за учитељнце. Велпке вароши немају поверења у државие учнт. школе због предавања науке о верн у њима, с тога је Брисл основао свој семинар, а п Антверпен п Гент раде на томе, провинција Хенегау отвара такав завод за учнтеље у Шарлроу, а за учитељице у Монсу. У те заводе примају се младпћи са навршеном 16. годином, а учење траје трп годпне. Због строгог пријамног испита мора се свакн ђак темељно спремити, нарочито у оба земаљска језика; вламански ђаци морају знати француски, а валонски ђаци вламански језик. Осим тога дужни су у школи научити још један трећи језик, еиглески или немачки, према своме избору. Тнме белгијски учнтељи и учитељице имају предност што морају знати и другијезпк, а трећи бар толико да се њиме могу испомоћн. Тако су белгијске колеге у том повољном положају, да могу дела француских, енглеских и немачких педагога чнтати у орпгииалу н познате су им творевине класика тих страних народа често најмање толпко, колнкоми познајемо паше писце. Песталоцијеве идеје су н њиховим школама утрле иут; Фреблово старање за децу пре школског доба н у Белгијп се отемељило, а рад једног Дистервега за поднзање учптељског сталежа>