Школски гласник

Бр. 2.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСВМК

Стр 31.

толико Је од утицаЈа на белгијско учитељство, да су слободоумни учитељи н учитељице у Антверпену основали велико удружење под именом „Дистервег". Удружење има свој завод у пољу ван Антверпена, у којем стално одржава ферпјалну колонију за слабуњаву децу својих варошких школа. Учитељп су добро иознати са педагошким класицима нарочито немачким. Немачки језик се тамо нарочито негује у гимназијама и реалкама. Као што је у Француској тако се и у Белгији боре калуђерп за превласт над школом н да униште школе светског обележја. Тај калуђерски фанатизам иде често тако далеко, да учи децу да се моле Богу како би избори посланика испали повољно но клерикалство. Год. 1907. било је у Белгији (светских н духовних особа) учитеља 11.549. На адоптираним приватпим школама било је т. г. 8.237. На становништво од 7,317.561 душе, било је т. г. 19.786 учитеља и учитељица, а 1900. г. 16.632. Дакле на 370 становника један учитељ. Међу горњим укупним бројем је 517 управитеља и управитељица и 85 особа помоћних. Духовних особа има преко 6000 у учптељству. Учитељица има преко 53 "/„, а учитеља преко 46 %. Калуђерпца има око 82%. Из мушких школа су уклоњене духовне особе као учитељи. Нредно је споменутн да тамошњи учитељи многе споредне дужности званично и приватно обављају. Има их благајника по црквеним фабрикама и болничким благајницама, земљемера, геометара и т. д. Кажњавања учитељског особља има саразмерно врло мало. Од 1903. до 1905. дакле за три године кажњено је новчаном казном 42, уклањањем с места 11, на расположење је стављено 3, а општ. савети су уклонили 15. Но у свему узевши, у Белгији још увек има клерикалство јак утицај на школу. Год. 1884. су укинули либерални школ. закон од 1879. 1885. је уншнтено од 1933 државних народних школа 877, но место тога је добило право на отварање 1465 духовничких школа. 1902. било је иа школама 3708 неиспитаних учитеља, данас их има већ 4500. За три годпне повећао се број учитеља-духовника од 8696 на 10.351. А како онн поучавају? Само науку о вери, живот светитеља, дочим се другн предмети занемарују као безвернп. У целој Белгији има 150.000 деце која никад ниеу завирила у школу. Најлошије је

у вламанским провинцијама, јер је тамо најјача најезда калуђерска. При изборима 1906. год. испоставило се, даје од 1000 бирача њих 84 којп су свршили основну школу, 180 их је било који нису знали ни читати ни писати. •За 25 година спало је образовање у народној школи за 2 %.

Школа а настава. Наставни план у Србији. XXVI. Учитељска Скупштина (летошња) донела је поводом расправе Михаила М. Станојевића о наставном програму претресене на скупштини, ову резолуцију: Наставнп програм треба у главноме удеспти тако, да буде једнак и за сеоске и за варошке тпколе; али ће чинити одступања само у толико, у колико траже месне прилике п потребе појединих крајева. Да би се могло водити што внше рачуна о дечјем здрављу и темељној обради наставног градива, програм не сме бити претрпан. Он треба да одговара познатом дидактичком начелу: „мало, али темељно". С обзиром на данашње прилике програм треба тако удеситн, да буде знатно краћи у неподељеним школама, где наставници раде са 4, 3 или 2 разреда, од програма у подељеним школама, у којима раде с једним разредом, пошто зато нема нити времена, нити физичке могућностп за темељну обраду градива. С погледом на полне разлике ученика, наставни програм треба тако удесити, како би водио рачун и о тим разликама. Да би се -наставницима дало више времена да воде рачуна о васпитању у ужем смислу, а нарочнто о физпчком развитку ученика, треба смањнти број недељннх часова. Наставни програм треба да буде у појединостима израђен (детаљисан), како би се у интересу учитеља избегли сукоби између надзорника и наставнпка. И иа нослетку. Како српскн народ данас живи у изузетним приликама у погледу свог националног опстанка и како му је потребна сада више него икад радња на остварењу националних задатака н његових заветнпх мислп, треба ставити као средшпте целокупне наставе оне предмете, којн пмају за задатак развпјање нацноналних и патриоских осећања.