Школски гласник

Стр. 266.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 15.

окреиуте, да деци ири седењу долази светлост са леве стране или са лица; напред седе нижи а остраг виши ученици; кратковидима је место наиред. Ако учитељ уочи да су поједиии ученици изабрали себи незгодног суседа, онда их он размешта. Најбоље је да седи добар ученик поред рђавог без обзира на сталеж. При седењу држи се тело управно, глава горе, очи ученика увек су уперене на очи учитеља, руке наШраг, ноге су једно поред друго и додирују под. У многим школама деца држе руке на скамији или их прекрсте. Држим, да ово није добро због несносиог седења, неправнлног дисања п рђаве циркулације крви. Утегнуто седење захтева се само у појединим случајевима: у почетку шк. наставе, док се не изврши саслушање и кажњавање ученика, кад је неко присутан у школи, кадјеучитељ моментално забављен другим послом итд. Иначе деца седе природно по својој вољи. Окретање натраг забрањено је најстрожије. Многи учитељи, да би одвнкли ученике од окретања натраг, наређују онима иза леђа да дотичне ћуше или пљуну. Оваки поступци заиста су за осуду. — Ако је поремећен ред при седењу у школи, учитељ дигне руку, њоме показује нравац седења и рекне: прав ред, главе за главом. Да не би морао учитељ свагда речима заповедати, довољно је да куцне о сто и да дигне руку у вис. Ово је довољно да га ученици разумеју. в) Устајање. Ученнк устаје мирно и достојапствено. Стоји усправно као војник, руке држи доле, главу горе, очи у очи учитеља, прса на поље, нога до ноге под кутом од 45°. На скамију се наслонити није слободно, нити ноге прекрстити и окретати се. Речи су команде за устајање: устани, седни. Касније довољни су само знаци руком: доле и горе. г) Излажење из скамије одлажење на место. Учитељ прозове ученика, ученик устане и чека заповест учитељеву. После заповести ученик излази мирно и достојанствено. Због хигијенских разлога треба дозволити, да ученици иду на прстима. Ако је у кога ход тежак или обућа незгодна те чини ларму, треба га навика-

вати да лагано иде. Ученик се пред учптељем поклони и приступа одређеном му раду. Пре одласка опет се поклони и одлази на своје место. (Наетавиће се.)

Удо, пој^ово и прве иетине. °д ГИБР. КОМПБЗРЕИ. Превео ВНСД СТВЈИЋ. УМ ; ПОЈМОВИ И ПРВЕ ИСТИКЕ, Ум и друге Функције интелигенције. — Разна значења речи ,.ум". — Свођен е ових разних значења. — Ум код детета. — < веетан ум. — Први нојмови и нрве И1-.типе. — Разлика међу првчм иојмовима и првим идејама. — Карактери нрвих истина. — Набрајаље првих исгинм. — Пр>;ктич1Н ум. — Чисти ум — Принцип каузалитета. — Принцип супстлнције. — Принцип индукције. — Диуги принциии. — Прир^да и пореггло ума. — Емпиризам. — Идеализ-.м. — М -дерни емпиризам. — Истинито решеље. Ум И Другв фуннцијв ИНТЕЛИГВНЦИЈВ. — Пошто се изброје разне фупкције стицања, које су као извори на којпма се дух пита, па разпе функцпје прерађивања, које су као изведени каналп куда рефлекспвап рад духа водп мисао, преостаје још нешто од пнтелмгенције да се објаспи; преостаје некп остатак о коме нас не могу обавестптп ни способпостн пскуства, ни способности комбнновања, суистрат* идеја п истина до којих апализа пдеја п судова, добивеннх од другпх способпости, не доппре, а којп је управо опо што филозофи називају ум. Разна значвша рвчи „ум". — Човек је у први мах изнепађеп разноликошћу зпачења ко.ја језик као да приписује речи ум. Тако, у неким случајевима. у г м једноставно значп здраво стање духа, као противност безумља, лудпла: кад се, на прнмер, за луду каже: Изгубиоје ум. Други пут се ум схвата као тачност суђења, мудрост погледа: Овај говорник има ума; ова доктрина је пуна ума. (1) Ум јејош и противност ипстинкта, рефлексивна радња човекова, противна нпстинктивној радњи животнње: ЖивоШиња је лишена ума. Најзад ум, а у овом смислу овде и употребљавамо ту реч, ум означава највишу од интелектуалних способности, ону која нам открива уннверзалне, нужне, апсолутне идеје; у овом значењу он је протпвност искуства, то јест чулима и свести. Идеја боје поШиче од чула вида; иде.ја о Ја потиче од свести;

(1) Тако се у француском језику исказују ове мисли : О в а ј говорник и м а ир ав о; ова доктрииа је добро образложена. Примедба преводиоца.