Школски лист

— 89 —

вријеме слободе , а овамо исти заступници те олободе окивају „евоје најбдиже рођаке!" Логике ли дивне ! Велимо, женске нијесу у опће кадре учествовати у онијем дјеловима онће унраве, у којима то могу мушки. А зашто? За то, јер женске су на нижем ступњу образовања. Па, јесу ли томе женске криве? Ја мислим, да је то срамота мушкијех, да је то она најхрђавија страна њихове управе —■ коју слободно можемо назвати егоистичком управом! Смијешан је тај љуцки егоизам, који се боји конкуренције женскијех! Но, тај егоизам и јасна је свједоџба, да је женскиње у опће способно свиЈем радовима, којијем и мушкиње. Није ли тако?!Сами противници „еманципације" нризнају исту, и то, чим више ударају на еманциповање женскиња ! (Свршиће се.) ШШЕ У ШВЕДСШ. (Свршетак.) Велике народне птколе ио данском узору примљене су затим у Норвешкој. Прва је основана г. 1864. у Сагатуну дарежљивошћу Анкеровом. У Шведској је нрва таква школа отворена г. 1868. у Енештату. Сад има скоро сваки шведски крај (а тих је 25) осим северних крајина једну и више великих народних школа. Њихова је цељ да усаде у слушаоце мудра начела човечанскога удружења, да приведу будућег грађанина вољном испуњавању родољубивих дужности, да буде у њему самосталност, да негују вољу за рад, да га упуте самосталном образовању. Али да велика народна школа не дела залуд или само са половним и за живот несигурним успехом, захтева се, да слушалац, који ступа у завод, има 18—30 година, јер у тим годинама може човечији дух већ критички и самостално да појима учење, које му се предаје. Осим тога захтева се од слушаоца, да је не само свргаио народну школу, него да је стекао и нешто нрактичног искуства у иољоделству, рударству, занатлијству. Прве велике народне школе примале су омладину од 12 и 13 година, али та није могла да схвати мисли социјалнога света. Зато није иаметно да се на те године стављају захтеви, који могу добрим плодом да уроде истом у мушком добу. У млађаном веку не образујемо ни трговца, ни занатлију, ни уметника. За то су од велике важности за државу школе, које стручно образују зрео, грађански разум, а таке су шведске велике народне школе. Одношај између учитеља и слушалаца сећа на древне грчке академије и доноси благодаран илод особито тамо, где дела изврстан и сиособан учитељ, који се обзире на наклоности и индивидуалне тежње оних, који су му се новерили, те нрозире, што им је потребно за живот. Место строгог настављања долази просто предавање, учење на намет устуна живом разговору и расуђивању о ствари, која се предузима. На великој народној школи уче два, ређе три учитеља. Главни је учитељ уједно и управитељ и има академич ?о образовање, а плата му је 4000 круна (но 64 новчића). Од осталих се иште практичко образовање, које су добили или на каквом економском заводу или техничкој академијиПредмети, што се уче. деле се у две групе, у хуманистичну и реалнопрактичну са особитимм обзиро на номесне потребе. Да наведем