Школски лист

— 73 —

пође у школу с пажњом слуша наставу учитељеву и не може да се растави од књига са сликама о разним новесничким догађајима или о путописима, Јесте пријемљиве, трпељиве природе. А и оно дете, које би сваки час нове и нове слике гледало, и друге приче слушало, које у шетњи наваљује на оца гомилом питања, које бере час овај а час онај цвет, а часом јури за лептиром каквим, које данас скупља камичке а сутра бубе, које ретко с пажњом мотри на учитељеве речи, јер му у један исти мах више предмета привлаче дух, спада тако исто у пријемљиве природе е душа обо-' јице налази задоволења у представама и утисцима из спољњега света. Разлика је само у начину, како један а како други прима џ утиске. Једног свог освоји на дуже време какав утисак а другим се утисци играју као лоптом. Осећање превлађује у обојице, само је у једнога оно као мирна и провидна дубина, а у другога замућена и усталасана површина. Један је склон маштању и сањалаштву а други телесним страстима. Један сањало, а други превртљивац и ћудљив. Друкчије се развија дете, које је од природе обдарено наклоношћу самосталном раду и стварању. Ретко ћемо се с овом наклоношћу сукобити у девојчице. Дете с оваким даром не налази толико забаве и насладе у књизи са сликама, колико на прилику у свом дрвеном коњу којим по вољи може управљати, у камичцима за зидање, у песку, од којег може правити свакојаке облике. Оно радо слуша приче да их после може препричати друговима својим. У шетњи огледа снаге своје 'у трчању и скакању. Стане ли му око на лептира, цвет, птицу у лету или на другу какву ствар, хтео би је имати у рукама или бар из ближе разгледати и урезати у памет слику њезину. Радо господари и заповеда псету, мачки па и другу свом у игри, играчку квари и раставља. Детету овакога дара је настава у школи крепка храна духу његову, која му пита и јача моћ самосталнога мишљења. Настава изазива и буди у њему нове мисли и богати му срце осећајима, те се најзад и развије у њему жива жеља, да знање своје примени на живот, да приступи практичном раду. Свако ново знање рађа у њему пажњу к самосталном раду, па наравно да ће разборит учитељ ту тежњу подржавати. Већа живахност и окретност у детета није никако знак развијања у овом правцу. Једно дете обдарено истинитом наклоношћу самооталном раду и стварању не да само прати са запетом пажњом учитељево нредавање, него ће се пока-